U samom srcu beogradskog „Vrta dobre nade“ već godinama stoji statua jednom psu. Ako ste ikada posetili ovo mesto znate da je reč o keruši Gabi, a možda i da na spomeniku piše kako je „njeno srce bilo jače od jaguara“. Ali, ko je bila Gabi i zbog čega je zaslužila ovakav spomenik?
Priča o keruši Gabi po mnogo čemu podseća na zaplet nekog filma. Da živimo u Holivudu, verovatno bi do sada i postala zvezda. Ovako, o njoj i njenoj hrabrosti ostaje da svedoči samo spomenik u „Vrtu dobre nade“, kao i poneko sećanje.
Keruša Gabi je jedna od tri heroja vrta koji su zvanično proglašeni od strane uprave vrta – drugi je majmun Sami, a treći aligator Muja. U spomen na njihovo herojstvo i ono što su značili za vrt, Sami i Gabi su dobili spomenike, a Muja je još uvek živ – priča za Dnevno.rs Gvozden Radenković, direktor Zoo vrta.
Kako je keruša Gabi zaslužila spomenik
Gabi je bila nemački ovčar i tek sa osam godina starosti je stigla u beogradski zoološki vrt, nakon što ju je upravi poklonio jedan iskusni dreser pasa. Tako je ona postala čuvar ovog mesta i svake večeri je sa čuvarom i još jednim radnikom patrolirala vrtom.
Tako je bilo sve do noći 22. juna 1987. godine, kada je ženka jaguara uspela da iskoči iz svog kaveza i da dođe gotovo do upravne zgrade. U tome ju je sprečila baš Gabi!
Čuvar je kasnije pričao da je keruša naglo zastala, oslušnula, potpuno se ukočila na nekoliko sekundi i onda jurnula u mrak dok je drugi pas, mužjak nemačkog ovčara, uz cviljenje pobegao. Ubrzo se začulo režanje i lavež i čuvar je shvatio da je u pitanju neka zver iako nije mogao da vidi tačno koja. Otrčao je do telefona i pozvao policiju.
Do dolaska patrole i tadašnjeg direktora vrta Vuka Bojovića, Gabi je sprečavala zver da pobegne i eventualno preskoči ogradu koja ju je razdvajala od usnulog grada. Nakon
njihovog dolaska otkriveno je da je reč o ženki jaguara koja je, nakon više pokušaja da se utera u kavez, na kraju ubijena.
Gabi je pronađena polumrtva, u jednom hodniku u neposrednoj blizini kaveza iz kog je jaguar pobegao.
Teško povređenoj Gabi nimalo nije bilo lako da se oporavi. Bilo je potrebno mnogo nege, ljubavi i pažnje koju su sa Gabi delili svi zaposleni u vrtu, ali i mnogobrojni Beograđani, jer se za njen podvig pročulo. Na kraju, posle mnogih besanih noći, u zoo vrtu su mogli da odahnu – keruša se oporavila.
– Gabi je nastavila da živi, bila je teško povređena, ali je na kraju izvidala rane. Ostala je počasni čuvar vrta još neku godinu dok nije okončala svoj životni vek. Tačno na mestu na kome se ona sukobila sa jaguarom i hrabro odbranila Beograđane i čuvara do dolaska interventne ekipe te davne 1987. godine radnici zoološkog vrta su joj još za života podigli spomenik – zaključuje predivnu priču Gvozden Radenković.
