Za nas koji smo rođeni sa zapadnim pasošima razvijenih zemalja, putovanje bez viza nikada nije predstavljalo veliki problem.
Sama ta činjenica je razlog zašto bi većina građana SAD-a ili zapadnih zemalja pitala “zašto vam treba drugi pasoš?”, Zanemarujući mogućnosti koje nudi dvojno državljanstvo.
Naravno, dobijanje vize kao američkog državljanina koji želi da poseti Brazil je birokratska boljka. Tako je i za većinu nas koji želimo da posetimo Rusiju. I dok postoje druge slučajne zemlje zbog kojih je izazov dobiti vizu ili e-vizu za posetu, posjedovanje američkog ili kanadskog, australijskog ili evropskog pasoša predstavlja kartu za život koji se lako putuje.
Međutim, često upoređujem zemlje sa naizgled svime što se dešava sa naprednom lokacijom na Bell Curve. Svakako, američki pasoš nudi puno mogućnosti putovanja, ali takođe nudi i puno muke, od oporezivanja na osnovu državljanstva preko FATCA preko FCPA do OFAC-a.
Takođe, s obzirom da su sada toliko dobri za putovanja bez viza, većina zapadnih pasoša nema kuda, osim dole. Američki pasoš posebno bi mogao da smanji vrednost u narednim godinama, pri čemu Evropska unija preti da će zahtevati od Amerikanaca da podnesu zahtev za turističke vize, a sada čak i Meksiko sugeriše da bi američki državljani trebalo da plate u posetu ako Tramp nastavi sa pričama o zidanju zida.
Na primer, Evropski parlament je upozorio pet zemalja – SAD, Australiju, Kanadu, Japan i Brunej – da izdaju puni reciprocitet za bezvizna putovanja. Pod tim su mislili da ukoliko građani tih zemalja mogu da posete Evropsku uniju, onda bi svi građani Evropske unije trebalo da mogu da posete te zemlje.
Sjedinjene Države su jedna od tri države (jedna diktatura) koja je palcem zasukla na taj zahtev, a sada krši politiku reciprociteta EU i preporučeno je da se ukloni sa putovanja bez viza.
VAŠA PUTOVANjA BEZ VIZA NA RIZIK
Sad, ozbiljno sumnjam da će Evropa tražiti od Amerikanaca da dobiju vize, to će pokazati da ako vaša zemlja pregovara u lošoj veri, mogli biste pretrpeti posledice putem pasoša.
Nedavno sam razgovarao sa jednim od najbližih kontakata o tome zašto više malih zemalja ne nudi jedno drugom bezvizna putovanja. Kakva bi šteta bila, pretpostavljao sam, jer Jermenija i Salvador dozvoljavaju jedni drugima besplatno putovanje. Bilo koji Jermena s dovoljno novca da preleti pola sveta verovatno neće izabrati El Salvador u koji će se ilegalno useliti.
Njen odgovor je bio zanimljiv: putovanje bez viza je pregovaračka tačka i nijedna država ne želi da je pokloni. I mislim da je u pravu.
Od prvih deset zemalja koje primaju američku stranu pomoć, četiri od njih zahtevaju da američki državljani pribave vizu ili e-vizu unapred ili da plate taksu po dolasku.
Pomislili biste da bi mogao biti prilično standardni uslov bilo kog pregovora o inostranoj pomoći da se kaže „svako ko dobije novac iz SAD-a mora da pusti naše građane da posete“, ali pretpostavljam da su SAD previše zauzete pregovorima o vojnim bazama ili drugim stvarima. Ironično, ono o čemu pregovaraju (tj. O vojsci) su skupe stvari koje rezultiraju potrebom za oporezivanjem na osnovu državljanstva. To je začarani krug.
Zemlje poput Južne Afrike koriste potrebu svojih građana da dobiju vize za većinu zemalja i kao pregovarački čip, nedavno ispucavajući upozorenje ukidanjem bezviznog režima za Novozelanđane i preteći da će to učiniti i Amerikancima i Evropljanima.
NAJBROJ RAST U SVETU PASPORTA
Realnost je da Sjedinjene Države, niti bilo koja druga zapadna zemlja, nisu pasoš koji se najbrže razvija. To nije iznenađenje, jer ima dovoljno prostora za dodavanje ograničenja, ali nema puno prostora za rast.
Međutim, najbrže rastući pasoš na svetu je iz zemlje koju verovatno ne biste očekivali: Srbije.
Vlada ovde u Srbiji izvršila je odličan posao pregovarajući o povećanom bezviznom režimu tokom poslednje decenije. To smo naučili prilikom proučavanja različitih indeksa pasoša kako bismo stvorili sopstveni indeks pasoša Nomad ranije ove godine.
Generalno se bezvizna putovanja širom zemalja povećavaju. Evropsko šengensko područje dodalo je 19 takozvanih „zemalja Aneksa II“ na svoju listu bezviznih putovanja samo u poslednje dve godine, a dobar deo od 61 zemlje koje mogu da posete Evropu bez vize dodato je posle 2000. godine.
To je razlog zbog kojeg građani zemalja od Perua do Gruzije do Timor-Leste-a mogu da posete Evropu sa istim privilegijama bez viza kao državljani SAD-a, Kanade i Australije. Više o šengenskom putovanju bez viza možete saznati gledajući ovaj video.
ŠTA SRPSKU PASPORTU DOBRO ČINI?
Srbija je bez viza putovala u Evropu još 2009. godine, zajedno sa Crnom Gorom i Makedonijom. Međutim, srpski pasoš je od tada znatno poleteo.
Kao prvo, Srbija je jedna od samo tri zemlje na zemlji čiji građani mogu da posete Evropu, Rusiju i Kinu bez vize. (Druga dva su Mauricijus i Sejšeli.)
Uzmite u obzir da dobijanje ruske vize mogu biti velika muka i da je dobijanje kineske vize manja muka i odmah imate dve velike koristi. Nijedna razvijena zapadna zemlja za koju znam ne može da preskoči red za vize za Rusiju, a samo građani San Marinea za Kinu.
Otprilike u isto vreme dok je Srbija pregovarala o viznoj politici sa Rusijom i EU, oni su takođe dobili besplatan pristup Izraelu.
Slijedila je Turska, zemlja koja zahtijeva od SAD-a i nekih građana EU da dobiju izuzetno laku e-vizu unaprijed, po cijeni od 20 dolara.
Slede Ukrajina, Kazahstan, Brazil i Moldavija. Zatim je došao Japan, notorno teška zemlja koju su države pasa Tier B i Tier C morale posetiti. Prošle godine su i Srbi dobili pristup Indoneziji, koja je nedavno otvorila svoja vrata praktično svima, uključujući čak i Komore.
Pored toga, i dalje su na snazi ugovori o vizama za bivšu Jugoslaviju koji omogućavaju bezvizno putovanje u teško dostupna mesta poput Kube i Tunisa.
A, prema raznim člancima vesti i Vikipediji, Srbija finalizuje ugovore sa Azerbejdžanom, Kolumbijom, Gvatemalom, Jamajkom, Panamom, Paragvajem, Katarom, Kuvajtom, Omanom, Bahreinom i Venecuelom. Većina tih zemalja prilično je teška čak i za neke zapadne građane, pa će dodavanje putovanja u te zemlje biti prava blagodat za srpski pasoš.
Tako…
GDE NE MOŽETE DA IDETE KAO SRBIN?
U osnovi, ista mesta mogu da posete vrlo malo građana: Sjedinjene Države, Kanada, Velika Britanija, Irska i Novi Zeland. Ove zemlje engleskog govornog područja zabranjene su za većinu ekonomskih građana, kao i gotovo bilo koji pasoš nivoa B ili nivoa C. Nažalost, ove zemlje takođe imaju najopterećenije vizne zahteve, što često uključuje pisanje pisama i slanje uzoraka krvi.
(Šalim se sa drugim delom.)
Iako su zapadni evropski susedi Srbije, poput Velike Britanije, u prošlosti nagoveštavali liberalizaciju viznog režima, to se nije dogodilo. Međutim, ako anglofonske zemlje nisu vaša stvar, dobro ćete se snaći sa srpskim pasošem i očekujem da će stvari postati još bolje.
Razlog je jednostavan: ne samo da je Srbija imala puno prostora za uspon nakon raspada Jugoslavije, već je njihov pristup spoljnim poslovima bio pozitivan. Žele da poprave svoj okaljani imidž i prihvatili su proaktivan pristup koji ima nekoliko drugih zemalja.
Dok se zemlje poput SAD odmaraju na lovorikama, a ambasadori pijuckaju čaj u Four Seasons, srpska vlada pregovara o ugovorima za svoje građane koji putuju po celom svetu.
To morate poštovati.
Kada se ratifikuju svi predloženi poslovi, srpsko državljanstvo biće odlična prednost.
EVO PROBLEMA …
Ne možete lako dobiti srpski pasoš. Nedavno sam naišao na nekoliko veb lokacija koje obećavaju „ekonomsko državljanstvo u Srbiji“ za bednih 100.000 evra.
Iako u Srbiji ne postoji formalno državljanstvo po investicionom programu, pretpostavio sam da je to verovatno pasoški program „sivog tržišta“, kojim je neko imao unutrašnji trag sa predsednikom. Predsednik ovde može naturalizovati bilo koga koga želi, o čemu svedoči i njegovo davanje srpskog državljanstva Stevenu Seagalu još neko vreme.
Moji advokati ovde su potvrdili da ovde ne postoji legitiman put da brzo postanete građanin, osim da lično ubedite predsednika da vredite toga.
U suprotnom, trebalo bi da sledite tipičan put dobijanja prebivališta, boravka ovde neko vreme i rada na naturalizaciji. Proces traje od pet do deset godina, u zavisnosti od vašeg „razloga za imigraciju“, iako se možete venčati sa Srbinom i postati državljanin za samo tri godine.
DONjA GRANICA
Neki svetski “Tier B” pasoši se u velikoj meri poboljšavaju. Kao što znate iz čitanja ovog bloga, svet se menja. Sjedinjenim Državama više nisu svi koji se svima i na kraju svi dive.
Danas su države poput Srbije zemlje sa srednjim prihodima koje se ne žele oslanjati na zapadne simpatije i grade svoje ekonomije, a sa njima i pasoše.
Srbija je samo još jedan primer zašto je dobijanje dobrog drugog pasoša nivoa B po mom mišljenju bolja opcija od mnogih državljanstava EU. Potencijalne poreske posledice u velikim zapadnim zemljama postaće drakonske tek u narednim godinama, a njihovi pasoši ne mogu biti bolji.
