U Srbiji je u poslednja 24 sata koronavirusom zaraženo još 74 ljudi, dok su preminula dva pacijenta. U ponedeljak je bilo 29 novozaraženih, a u nedelju 108.
Zamenica direktora Instituta “Batut” i epidemiolog Darija Kisić rekla je, gostujući u emisiji Oko, da se od druge polovine avgusta u Srbiji primećuje silazni trend, ali i istakla da on nikada nije linearan.
“Nikada se ne dešava kao u matematici da svakog dana bude sve manje obolelih. Jeste značajno smanjenje ali treba da budemo oprezni kad tumačimo rezultate jer to može brzo da se promeni. To nas ohrabruje i govori da smo na dobrom putu“, istakla je članica Kriznog štaba.
Virus nas je, kaže, naučio da učestalost obolevanja zavisi od primene preventivnih mera.
“Iako su se saznanja o virusu značajno menjala, to je konstantno, znaju se efikasni načini prevencije“, naglašava Kisićeva.
Ukazuje da je, kada se na dnevnom nivou posmatraju nove cifre, najvažniji broj preminulih, broj zaraženih na mehaničkoj ventilaciji i broj hospitalizovanih.
“Broj novozaraženih je značajan sa asepkta broja rezervoara koji mogu biti prenosioci, ali je važno da kapacitet zdravstvenog sistema ne bude popunjen maksimalno” naglašava zamenica direktora Instituta “Batut”.
Imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković napominje da je epidemija složen nelinearan proces što znači da je, ističe, predviđanje komplikovano.
Brojke, naglašava Janković, zavise od svih nas – ako sprovodimo mere bolje, to će se povoljno odraziti na tok epidemije.
Dodaje da voli da priču koju brojke govore voli da sagleda dublje kada je reč o epidemiji.
“Nije svejedno u kojim su klasterima novozaraženi, nije svejedno kako su se zarazili. Mali broj proglasiti odmah pobedom i vezati se za tu cifru je jako opasno. To je kao požar. Kada šume gore, zamislite da, kada ste skoro ugasili požar i imate male požare lokalizovane, neko kaže ‘hajmo kući’. I najmanja vatra može rasplamsati požar. Brojke su važne za uvid, ali samo ako ih koristimo da se, na osnovu epidemioloških modela, orijentišemo kako stvari teku i uzmemo potencijal kako mogu da teku u prisustvu ili odsustvu mera koje koristimo“, naglašava Janković.
Član Kriznog štaba ukazuje da postoji poriv da se žuri za testom a ne za pregledom, a to, napominje, treba da bude obrnuto.
Kada je reč o brzim testovima, navodi da oni imaju svoju pouzdanost koja je ograničena i ne može da se koristi u situacijama kada je neophodna velika preciznost.
“Bitno je da znamo koje uzorke testiramo, sa kojom verovatnoćom da tu nađemo virus. Kad treba brzo da testiramo veliku grupu ljudi sa malom verovatnoćom, možemo da nađemo i pozitivne i negativne, ali te negativne ne smemo da isključimo“, napominje Janković.
Situaciju ilustruje šahovskom terminologijom: “Ti testovi su odlični kao pešaci ako imamo lovce i topove iza njih“.
Po povratku sa letovanja ne treba da idete u kovid ambulantu ako nemate simptome
Govoreći o zdravstvenom nadzoru građana koji se vraćaju sa letovanja, Kisićeva je rekla da najveći broj građana Srbije putuje u zemlje koje su u crvenoj zoni po analizi učestalosti obolevanja u čitavoj Evropi.
“Crna Gora se po visini učestalosti nalazi na trećem mestu. Na prvom mestu je Izrael koji uvodi tronedeljni karantin zbog razbuktavanja epidemije. U Crnoj Gori je 20 puta veća učestalost obolevanja nego u Srbiji, u Hrvatskoj je pet puta veća. Bojimo se da novi importovani rezervoari mogu predstavljati potencijal za zaražavanje.
Ističe da se, po definiciji, nadzor odnosi na zdrave osobe, za koje se pretpostavlja da su mogući nosioci infekcije.
“Nema ograničenja slobode kretanja, nema kazni. Kompletna suština je da se skrene pažnja da je tamo veći rizik nego u njihovoj zemlji, zatim da se da mogućnost da se jave nadležnoj zdravstvenoj službi. To ne znači da osoba koja nema simptome treba da se javi u kovid ambulantu. Moguće je proveriti telefonskim putem i elektronskim putem, postoji test samoprocene zdravstvenog stanja. To je orijentacioni skrining, pa ako ima sumnje, automatski se zakazuje pregled“, navodi članica Kriznog štaba.
Ističe da postoji veći rizik da se epidemija razbukti od importovanih slučajeva nego od nekih žarišta u Srbiji.
Srđa Janković ističe da namera Kriznog štaba nije da “proziva” i kritikuje one koji letuju.
“Mi to ne želimo. Želimo da svi zajedno radimo na tome da se zaštitimo. Iskustvo zemalja je da povratak sa letovanja iz zemalja gde buja epidemija, predstavlja veliki rizik“, naglašava imunolog.
