Vraćanje korenima! Srbi masovno sade OVO VOĆE – zasadi se jednom, a VELIKA ZARADA dolazi bar 50 godina

Hektar pod voćem donosi prihod koliko i 10 hektara pod ratarskim kulturama.

Selo
Foter/Nicholas_T / photo on flickr

Od 100 hektara, koliko je pod voćem, dominira šljiva pod kojom je 60 hektara, a druga i sve zastupljenija voćka je orah, koga ima na tridesetak hektara.

Despotovčani se opredeljuju za njega, jer može dugo da stoji u ljuspi ili u jezgru, pa se lakše skladišti, dok su za većinu voća potrebne hladnjače ili prerada. Cena ne varira, deficitaran je na tržištu i isplativiji od ostalog voća, ali se duže čeka na obrt sredstava.

U startu su veća ulaganja, ali kasnije je manje održavanje.

Pun rod oraha može da se očekuje od dvanaeste do osamnaeste godine, a uz dobro održavanje vek mu je od 25 do 50 godina. Znači, sadi se za naredne generacije. Zato su mnogi koji ne žele da im njive predaka budu zakorovljene, a naročito zemljaci na privremenom radu u inostranstvu, poslušali moj savet da ne prave objekte, jer je to mrtav kapital, već da sade orah – kaže predsednik Udruženja voćara i vinogradara Saša Nešić.

Kako je prema struci poljoprivredni tehničar, Nešić pomaže, ali i uslužno održava sve plantaže oraha na teritoriji despotovačke opštine, kao što su plantaže Živorada Zarića iz Lipovice i njegove snaje Olivere na pet hektara domaćeg sejanca, koji su u Švajcarskoj, ali i na plantaži Grade Kojadinovića iz Despotovca, koji je u Švedskoj, a koje su zasađene pre četiri godine.

Vodeća sorta na Kojadinovićevoj plantaži je američki čendler, koju je prvi zasadio u Srbiji, a oprašivač je “franket”. Ima bolju cenu i prođu u svetu, a pošto je to takozvana poboljšana piramida, na tri-četiri sprata, plodovi se sakupljaju mehanički, rađa već u drugoj godini, za razliku od domaćeg koji počne da rađa između pete i sedme godine – kaže Nešić i dodaje da Kojadinović razmišlja i o proizvodnji orahovog ulja, ali su mu potrebna skupa postrojenja.



loading...