Zbog sve hladnijeg vremena koje nam dolazi, rojevi bubamara sve su uočljiviji na zgradama, kućama, u garažama. Beograđani ih nalaze u sobama, skrivene iza ormara, u prozorima...

 

Insekti traže pukotine u koje mogu da se zavuku i zaštite od mraza, a zbog hormona koje izlučuju grupišu se u većem broju. Našu, domaću bubamaru sve više potiskuje azijska koja je invazivnija vrsta.

 
Kiša i hladan vazduh poslednjih mesec dana naterali su i crveno-crne insekte da pronađu svoje skrovište i prezime. Tako, posle najezde smrdibuba, žitelji prestonice sada ne mogu da se otarase bubamara.

One se međusobno privlače, pa se zato i mogu videti u rojevima.

– Grad je pun zelenila, pa ih svuda ima. Godina je bila pogodna za njihovo razmnožavanje i zato ih je toliko. Ujedno, zbog supstance koju izlučuju i koriste kao odbrambeni mehanizam, pticama i gušterima, koji su njihovi prirodni predatori, nisu omiljena hrana – objašnjava Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. 

 

Aleksić navodi i da je sada najviše azijskih bubamara koji se roje u jesen pred hibernaciju, ulaze u kuće jer vole osunčane, svetle i tople prostorije.

– Pojavile su se 2009. godine, i to prvo na Fruškoj gori. Invanzivnija su vrsta, žive i do tri godine, lakše opstaju i imaju veće potomstvo. Zato su počele da potiskuju domaće “srodnike”. Ipak, nisu opasne po ljude i mogu da izazovu samo blaže alergijske reakcije – kaže Aleksić.

Ispuštaju posebnu supstancu

U svetskim medijima nedavno je objavljena slika psa čije su čeljusti bile prepune ovih insekata, koji su mu se zarili u vilicu. Danima je samo spavao i odbijao da jede, te ga je njegova vlasnica na kraju odvela kod veterinara. Ipak, preciznih studija o tome kako homolomfa, supstanca koju bubamara ispušta, utiče na životinje, još nema.