“To je nešto što nikako nije preporučljivo. Takav scenario imao bi razarajući efekat na region i čitavu Evropu. To je scenario u kome Turska, na primer, kaže da će otvoriti kapije i pustiti izbeglice u Evropu ukoliko EU ne učini ono što od nje Ankara očekuje, a sa druge strane države članice EU pojačaju kontrolu granica”, izjavila je Ginkel u intervjuu za portal Balkanska bezbednosna mreža (www.balkansec.net).

Ona je navela da, u tom slučaju, šefovi država Balkana treba da se obrate EU i naprave zajedničku strategiju za slučaj novog izbegličkog talasa.

“Nisam sigurna koliko su uskladjeni donosioci političkih odluka u ovom regionu u kontekstu takvog izazova. To bi im svakako preporučila da učine jer bi ih to učinilo snažnijim, da zajedno razgovaraju sa EU i da nadju rešenje koje smatraju odgovarajućim”, smatra ona.

Bibi van Ginkel je naučna saradnica Medjunarodnog centra za borbu protiv terorizma u Hagu i koordinatorka klastera za bezbednost holandskog Klingendal instituta za medjunarodne odnose. Vodi i platformu za bezbednost The GloCal Connection.

Ginkel je podsetilo da je sa Balkana bilo dosta ljudi koji su odlazili u sukobe na Bliskom istoku i koji su se sada vratili, što predstavlja problem za sve zemlje.

“Neki su osudjivani, neki su već i izašli iz zatvora. Sa druge strane, mere za monitoring tih ljudi koji su se vratili u društvo možda nisu toliko razvijene koliko bi trebalo da budu. Tu je i pitanje da li treba dopustiti repatrijaciju ovakvih ljudi odnosno da li su vremenski dovoljno kažnjeni jer je teško doći do dokaza počinjenih zločina. Tužilaštva su fokusirana na to da dokažu pripadnost nekoj terorističkoj organizaciji, pripremama pre odlaska na ratište i slično. To su uglavnom osnove za zatvorske kazne, a ne da li je neko nekome odsekao glavu, ubijao ljude ili ih mučio”, navela je ona.

Ginkel je ukazala da je važno i pitanje kako se u društvo vraćaju ti povratnici sa ratišta i da li je društvo uspešno u tome da ih odvrati od nasilnih namera koje proističu iz njihovih ideologija.

“I kada stavite ljude na programe deradikalizacije, koji bi trebalo da ih odvrate od nasilnih namera koji proističu iz njihovih ideologija, možete li zaista biti sigurni u to? Oni vas mogu prevariti i samo se pretvarati da su ponovo ljudi koji se ponašaju u skladu sa pravilima društva. Zato morate držati otvorene oči. To je veliki stres za društvo”, smatra ona.

Prema njenoj oceni, situacija u Zapadnoj Evropi po pitanju terorizma je bezbednija nego ranije, i terorističkih napada je manje, ali se sada pojavio izazov ultradesnog ekstremizma.

“U zapadnoevropskim društvima borba protiv terorizma, i načina kako se vodi debata oko tog pitanja, dovela je do stigmatizacije muslimanske zajednice. Povrh svega došao je talas migranata u Evropu. Percepcije javnosti su da smo suočeni sa cunamijem koji ide na nas, da dolazi nešto sa čim ne možemo da se nosimo… Zbog toga, kao i zbog polarizacije javnog govora, stvoren je ambijent u kome jača podrška ultradesnom ekstremizmu”, dodaje Ginkel.

Govoreći o mogućem razvoju dogadjaja, Ginkel je rekla da to što su teroristički napadi u opadanju ne znači da ih više neće biti.

“Do toga će ponovo dolaziti i uvek na drugačiji način. To nam istorija govori. Zato je važno da budemo budni, da nam oči budu otvorene, da razumemo šta se dešava oko nas i kako se razvija situacija”, navela je Ginkel.