Dok čeka hrvatsko državljanstvo, nastavlja da se bori za LGBT prava, za bolju i moderniju Hrvatsku, ali i planira ozbiljnije da se posveti političkoj karijeri.

Uveliko smo zakoračili u 2019. godinu, a Ivan je za ovo vreme koje živi u Zagrebu uradio veoma značajne stvari – pomogao je u izmeni Pravilnika o darivanju krvi, preveo je na srpski prvu hrvatsku slikovnicu o istopolnim parovima s decom pod nazivom „Moja dugina obitelj“, volontirao je na Golom otoku i Pakracu, osnovao Europsku civilnu inicijativu Zagreb, kroz koju redovno prati sprovođenje organskih zakona koji se tiču prava gej osoba, reproduktivnih prava žena, ali i prava nacionalnih manjina, reaguje na govor mržnje…

Ivan za Danas ističe da u Zagrebu ima kvalitetan život, te dodaje da postoje određene razlike u srpskom i hrvatskom glavnom gradu, pre svega kada je reč o standardu i kulturi življenja.

Beograd mi se, posle više godina života ovde, čini haotičnijim i kao da Beograđani nikada ne spavaju. Zagreb je, po mom iskustvu, mirniji i otvoreniji za gej osobe, što je verovatno posledica i velikog broja turista koji pasivno vrše senzibilizaciju građana – kaže Ivan za Danas.

Na pitanje koliko je zapravo lakši život LGBT osoba u Hrvatskoj u odnosu na Srbiju, Ivan kaže da se u Hrvatskoj oseća sigurnije nego u svojoj zemlji.

Žao mi je što je to tako. Mislim da su građani Srbije društveno manje osvešćeni i da su na svojesvrstan način zapeli u tranziciji. U Zagrebu, ali i drugim gradovima u Hrvatskoj, svake godine se održavaju Prajdovi s minimalno obezbeđenja i sa čitavim familijama u šetnji. Ovde dobro rade i institucije koje štite ustavna načela jednakosti svih građana. Posebno bih istakao rad pravobraniteljice za ravnopravnost polova Višnje Ljubičić, sa kojom imam izuzetnu saradnju – kaže Ivan.