Napad na Trampa počeo je u Veli Fordžu, mestu u Pensilvaniji na kojem je Džordž Vašington u zimu 1777. godine okupio navrat-nanos skrpljene lokalne milicije i pretvorio ih u vojsku koja je stvorila SAD.
Jednako pažljivo odabran je i datum, 6. januar – tačno tri godine pošto su Trampove pristalice, tvrdeći da su predsednički izbori pokradeni, upale na Kapitol hil, otvarajući opasnu postizbornu krizu koja je ozbiljno uzdrmala američku demokratiju.
”Nema dileme ko je Tramp, ili šta namerava da učini… Svi znamo ko je Donald Tramp. Pitanje je: Ko smo mi?”, rekao je Bajden u Veli Fordžu, pokušavajući da pokrene birače da u novembru podrže njegovu kandidaturu za drugi mandat u Beloj kući.
Predsednik SAD je kampanju počeo u trenutku kada dobar deo Amerikanaca ima ozbiljne rezerve prema načinu na koji vodi zemlju i u istraživanjima javnog mnenja zaostaje za glavnim protivkandidatom.
Amerikance brinu i njegove godine, kao i stanje ekonomije, iako je prema poslednjim podacima nezaposlenost u SAD svedena na ispod četiri odsto, što praktično znači da, kada se izuzmu osobe koje u tom trenutku menjaju poslove i oni koji ne žele da rade, u toj državi i nema nezaposlenih.
Bajdenova kampanja je početak trke za novi mandat u Beloj kući, stoga, zasnovana na onome što se smatra ključnim kvalitetom nekadašnjeg senatora i potpredsednika, pošto ga dobar deo političkog establišmenta drži za najboljeg motivatora među demokratama.
Demokratija protiv haosa
“Moramo biti jasni. Na glasačkom listiću je demokratija. Vaša sloboda je na glasačkom listiću”, rekao je Bajden, upozoravajući pristalice da će Amerika, u novembru, birati između vekovnih ideala i ”agenta haosa” koji je spreman da se zarad lične dobiti, tih ideala odrekne.
Ideali, kako ih je opisao Bajden, nisu kako se čini preterano dojmili Amerikance, pa je prema, u petak objavljenom Galupovom istraživanju javnog mnenja, svega četvrtina stanovnika SAD zadovoljna stanjem demokratije.
Kako je govor odmicao, Bajden je sve direktnije kritikovao Trampa, poredeći ga sa ”stranim autokratama” koji vladaju silom i lažima.
Za svaki slučaj, pomenuo je i Niki Hejli, moguću kandidatkinju republikanaca ukoliko masa sudskih procesa spreči Trampa da se uključi u trku za predsednika, navodeći da ”jednostavno nije dorasla zadatku”.
Tramp: Patetično širenje straha
Tramp, koji se u trenutku Bajdenovog govora nalazio u Ajovi, optužio je predsednika SAD za ”patetično širenje straha” i zloupotrebu zaostavštine Džordža Vašingtona.
Najekstremniji među republikancima su se odmah nadovezali na drugi deo Trampove izjave, izvrgujući ruglu prvu damu SAD, Džil Bajden, koja se u Pensilvaniji pojavila u crvenom kaputu, najprepoznatljivijem delu uniforme britanskih snaga tokom rata za nezavisnost.
”Tramp odbija da osudi političko nasilje… Pokušava da ukrade istoriju na način na koji je pokušao da pokrade izbore”, rekao je Bajden, podsećajući pristalice na događaje od pre tačno tri godine u Vašingtonu.
Tramp mu je, pak, odgovorio da tiradama o demokratiji pokušava da skrene pažnju sa najvažnijih problema sa kojima se SAD suočavaju, poput ekonomije i zaštite granica.
”Bajden ne može da govori o bilo kojem pitanju koje se tiče američkih radnika, jer vas je izdao i razočarao”, rekao je Tramp.
I još direktnije, napao je Bajdena da je mucao tokom govora, iako se to tokom 31 minuta nastupa u Veli Fordžu nije primetilo.
Trampa mnogo ozbiljniji problem očekuje već početkom februara, kada će Vrhovni sud SAD početi raspravu o zakonitosti odluke kojom je Kolorado sa glasačkog listića eliminisao najpopularnijeg pretendenta republikanaca za mesto u Beloj kući.
Punih 11 meseci pred izbore, Tramp ima blagu prednost u odnosu na Bajdena, koji je poslednjih godina počeo da gubi popularnost među etničkim grupama koje su ga najžešće podržavale tokom prethodnih izbora.
