“Predsednik Žak Širak preminuo je jutros okružen porodicom. Preminuo je mirno”, izjavio je Frans presu juče Frederik Sala-Baru, suprug Širakove ćerke Klod.
Širak je bio jedna od najvećih figura francuske desnice, a njegova dugovečnost, između brilijatnih uspeha i gorkih neuspeha, dokaz je njegove izuzetne sposobnosti oživljavanja.
Bivši predsednik koji se već godinama nije pojavljivao u javnosti, bio je 12 godina predsednik Francuske od 1995. do 2007. godine, dva puta premijer, tri puta gradonačelnik Pariza, osnivač i predsednik stranke i nekoliko puta ministar.
Širak će posebno ostati upamćen kao francuski predsednik koji je 2003. godine odbio da učestvuje u ratu u Iraku, kako su to tražile SAD. Sa druge strane, žestoko se zalagao za bombardovanje Jugoslavije 1999. i bio veliki protivnik politike Slobodana Miloševića.
Imao je i jednu od glavnih uloga u vođenju sastanka u Rambujeu koji je imao za cilj okončanje sukoba na Kosovu.
Širak je bio prvi predsednik jedne zemlje-članice EU i NATO, koji je posle NATO agresije posetio Beograd. Tada je u Jugoslaviju doneo i zahtev za saradnju sa Haškim tribunalom i isporučivanja osumnjičenih ratnih zločinaca.
Na unutrašnjem planu, Širak će ostati predsednik tokom čijeg mandata je okončano obavezno služenje vojske, a država je priznala odgovornost za zločine tokom Drugog svetskog rata. Francuska je bila jedna od prvih, tokom njegove vlasti, da uputi alarm o sve lošijem stanju životne sredine u svetu.
Tokom njegovog mandata je doneta i odluka o smanjenju predsedničkog mandata sa sedam na pet godine.
Širaka je 2007. godine već oslabljenog zdravlja posle jednog moždanog udara koji je imao dve godine ranije, pobedio na izborima Nikola Sarkozi. Širakovo zdravlje kasnije postaje sve lošije, gubi pamćenje i sluh, i često je hospitalizovan.
Poslednji put se pojavio u javnosti u novembru 2014. godine, ali se tada rukom držao za rame telohranitelja.
Jelsejska palata saopštila je sinoć da će u ponedeljak biti nacionalni dan žalosti.
U ponedeljak će biti održana misa u jednoj pariskoj crkvi, dodala je Jelisejska palata navodeći da su od sinoć do nedelje uveče izuzetno biti otvorene kapije Palate kako bi Francuzi mogli da izraze saučešće.
