Vozači na pojedinim gradskim, prigradskim i međugradskim linijama ogorčeni su jer svaki njihov potez u autobusima beleži kamera, a od nedavno je uvedeno i tonsko snimanje.
Ističu da im je, osim dodatnog pritiska zbog nadgledanja, ugrožena i privatnost.
– Niko od kolega vozača nije za to. Snimanje nas ometa, a i bez toga smo pod stalnim pritiskom, jer moramo na sve da mislimo. Zamislite da vozite desetak sati, a da pri tom znate da vas sve vreme neko posmatra i prati – kaže vozač, Goran Jovanović.
Dodaje da mu posebno smeta audio-snimanje jer, dok je u pauzama, ima pravo da obavlja privatne razgovore, koji se na snimcima, takođe, mogu čuti. To je, poručuje, atak na intimu vozača.
– Snimani smo 20 dana, a da to nismo znali, što je van svake pameti. Kad smo se pobunili protiv audio-snimanja, promenjene su i nalepnice, na kojima sad stoji da je vozilo i pod video i pod audio nadzorom – kaže Jovanović, vozač “Pavlović tursa”.
Ističe da su nedavno imali sastanak sa rukovodstvom firme, kada im je rečeno da je snimanje “dobro za vozače, ukoliko dođe do konflikta sa putnicima”. Vozači ipak sumnjaju da su kamere postavljene kako bi pratile svaki njihov potez, pa tek onda zbog putnika.
Mišljena putnika i građana po pitanju “velikog brata” u autobusima su podeljena – jedni smatraju da je uvođenje tonskog snimanja i nadzora odličan potez, dok su drugi protiv ovakve prakse, ističući da nije prijatno kad znaju da su “pod prismotrom”.
Goran Starčević, direktor “Pavlović- tursa“, kratko je poručio da “sa svojim radnicima ne želi da razgovara preko medija, nego da će to činiti u firmi“.
S druge strane Dejan Mijić, direktor “Autoprevoza“, u čijim autobusima duže vreme kamere nadgledaju vozače i putnike, u tome ne vidi ništa loše, te svim prevoznicima preporučuje da postave video- nadzor.
Tako se povećava bezbednost i voznog osoblja i putnika, a možemo adekvatno da reagujemo i ocenimo opravdanost eventualnih pritužbi putnika. Zahvaljujući kamerama u autobusu MUP je uspeo lakše da uđe u trag ubici vozača pre nekoliko godina – dodaje Mijić.
Drugi prevoznici, sa kojima je Blic razgovarao, kažu da ne razmišljaju o uvođenju video-nadzora i audio snimanja u svoje autobuse.
Mora da postoji oznaka
Upućeni u oblast bezbednosti pojašnjavaju da prevoznici imaju pravo da postave video nadzor i tonsko snimanje, uz naznaku da se vozači i putnici nadgledaju na taj način.
– Nejasno je što se radi tonsko snimanje u autobusima i šta se time može dobiti, osim ako neko ne misli da može da se bori protiv korupcije na najnižem nivou- tipa da vozač ne izda kartu ili slično. Svi podaci koji su eventualno skupljeni tim snimcima u krivičnoprocesnom smislu su neupotrebljivi bez naredbe suda – kažu upućeni.
