“Zapad je od vampira napravio holivudske zvezde, u srpskoj mitologiji oni su NEŠTO POTPUNO DRUGO”

Aleksandar Tešić
Dnevno.rs/Petar Marković

"Holivud je vampire previše ulepšao. "Moji vampiri" su pravi srpski vampiri – krvopije, onakve kakvim ih je opisivao ne samo profesor Veselin Čajkanović već i naša narodna predanja", kaže u ekskluzivnom intervjuu za Dnevno.rs Aleksandar Tešić, autor trilogije "Kosingas" i sage o Milošu Obiliću koji na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavlja svoju novu knjigu - "Kletva Kainova"

 

Književnik Aleksandar Tešić, pisac koji je slavu stekao serijalima o Kosingasu i Milošu Obiliću, za ovogodišnji Sajam čitaoce je obradovao novom knjigom. Iako nije u pitanju dugo očekivani nastavak Kosingas sage, fanovi ovog autora sigurno neće ostati razočareni.

Roman “Kletva Kainova” već je na policama brojnih ljubitelja domaće proze, a u ekskluzivnom intervjuu za Dnevno.rs, direktno sa Sajma knjiga, Tešić je otkrio odakle ideja za ovaj roman, šta čitaoci da očekuju, šta planira dalje, kao i kako je, pre nekoliko meseci, došlo do osnivanja potpuno nove izdavačke kuće – “Strahor”.

Čitaoci su navikli da su vaše knjige u domenu epske fantastike. Šta da očekuju od “Kletve Kainove”?

– “Kletva Kainova” je zapravo rekonstrukcija tri najpoznatija slučaja vampirizma kod nas početkom 18. veka. Prvo slučaj Petra Blagojevića u Kisiljevu, a zatim i slučajevi u Medveđi koji se vezuju za arnauta Pavla, postali su poznati kao “Vampyrus Serviensis” i njima se bavila ne samo naučna, već i politička klika tadašnje Evrope, a posebno u Habsburškoj monarhiji. Daleko od toga da su to bili jedini slučajevi “vampirizma” kod nas, ali su svakako najpoznatiji i dobro su zabeleženi.  Iz autentičnih izveštaja koje sam uvrstio u knjigu, od kojih je jedan po prvi put preveden na srpski sa staronemačkog, vidimo da je vladala prava epidemija “vampirizma” i veliki strah.

 

Kako to da ste se opredelili za baš roman o vampirima? Nije li ta tema poslednjih godina već “sažvakana”?

– I ja sam smatrao da je o vampirima sve već ispričano. Međutim, istorijske okolnosti oko ova tri slučaja, činjenica da su u južnim delovima Srbije tokom 18. veka čitava sela nestajala i da je to sve dobro zabeleženo i dokumentovano od strane turskih hroničara, veoma su me privukle. Istorijska je činjenica da je Habzburška monarhija početkom 18. veka, kao odbranu od kuge i vampira, napravila sanitarni kordon koji se protezao čitavih 1900 kilometara, preko Srbije sve do Transilvanije. Naravno, ja sam to dodatno začinio jednom dozom mistike i rezultat je roman koji je sada pred čitaocima. Verujem da će im se dopasti, trudio sam se da što bolje uradim rekonstrukciju stvarnih događaja u kombinaciji sa fikcijom.

Zašto baš “Kletva Kainova”?

– Mnogi vampirolozi Kaina smatraju praocem svih vampira. Po judejskoj mitologiji, nakon što je prognan od Boga zbog ubistva brata, on je u pustinji sreo Lilit, po Bibliji prvu Adamovu ženu, koja ga je nahranila svojom krvlju. Tako ga je po predanju spasla od smrti, a on je postao prvi vampir. U mom romanu on je taj koji širi epidemiju i njen je glavni uzročnik.

Kakvi su “Tešićevi vampiri” i da li se razlikuju od onih koje smo poslednjih godina imali prilike da vidimo u holivudskim filmovima?

– Holivud je vampire previše ulepšao. “Moji vampiri” su pravi srpski vampiri – krvopije, onakve kakvim ih je opisivao ne samo profesor Veselin Čajkanović već i naša narodna predanja. Na primer, oni su uvek vezani za svoje selo, čak i za svoju porodicu kojoj su pripadali za života i ne idu okolo kao u holivudskim filmovima već terorišu isključivo svoj kraj, slično kao i veštice.

 

Izdavačka kuća “Strahor“ potpuno je novo ime u svetu domaće književnosti. Pored nekoliko romana koje su već izdati ovo joj je prvi nastup na beogradskom Sajmu knjiga. O čemu se tu radi?

– Želeo sam da osnujem porodičnu firmu – “Strahor” je izdavačka kuća koju vodimo moja supruga i ja i kojom smo na neki način želeli da obezbedimo decu i ostavimo im nešto vredno. Osnovna ideja „Strahora“ je izdavanje, plasiranje i promocija mojih knjiga, ali i dela novih, mladih pisaca. Nećemo se ograničiti samo na epsku fantastiku, već na dobra, kvalitetna izdanja, naročito ona koja do sada nisu izlazila kod nas. 

Vaši čitaoci najviše vas znaju po “Kosingas univerzumu”. Kada mogu da očekuju nastavak ove sage i novi roman o despotu Stefanu Lazareviću?

– Planiram da osma knjiga “Kosingasa” ugleda svetlost dana negde na proleće. Naslov će verovatno ostati “Kroz oganj i vodu“ osim ako ne naletim na nešto bolje. Za sada je ovaj naslov-citat, uzet iz spisa Konstantina Filozofa, a kojim je opisao život despota Stefana, najprikladniji.

U međuvremenu, pojavio se i strip “Kosingas”?

– To je pre svega zasluga Zorana Jovičića koji je još pre dve godine izrazio želju da uradi strip. Ispostavilo se da je on baš majstor svog zanata i uradio je odlično ne samo strip već i naslovnice za moje druge romane. Ovo je prvi deo, sledeći bi trebalo da izađe u novembru i da nakon toga izlazi kvartalno. Planirano je 25 svezaka i mislim da će svaki fan Kosingasa koji želi da sada vizualizuje likove biti zadovoljan ovim što smo uradili.