Za izveštaj “Živa planeta”, koji je WWF uradio sa Londonskim zoološkim društvom, praćeno je 4.005 različitih vrsta ptica, riba, sisara, vodozemaca i gmizavaca.

Direktor WWF-a Marko Lambertini rekao je povodom objavljivanja izveštaja da očuvanje prirode treba shvatiti mnogo šire nego što je zaštita tigrova, pandi, kitova…

– Ne može postojati zdrava budućnosti za ljude na planeti poremećene klime, iscrpljenih okeana, uništene zemlje i opustošenih šuma, na planeti lišenoj biodiverziteta – upozorio je Lambertini.

Nestanak faune beleži se na celoj planeti, ali su neki regioni posebno ugroženi, poput tropskog pojasa.

U 10. izveštaju “Žive planete” zabeleženo je smanjenje populacija divljih životinja za 58 odsto, dok stručnajci u ovogodišnjem izveštaju upozoravaju da se situacija pogoršala sa smanjenjem od 60 odsto.

Zona Južne Amerike i Kariba beleže “zastrašujuće” smanjenje populacije od 89 odsto za 44 godine, navodi se u dokumentu. U tom periodu je nestalo 23 odsto faune Severne Amerike i Grenlanda, a u oblasti Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka 31 odsto.

Danas na gubitak biodiverziteta najviše utiču prekomerno iskorišćavanje i poljoprivreda, rezultati povećane potrošnje ljudi. Smanjenju divlje populacije doprinose smanjenje prirodnog staništa, zagadjenje i klimatske promene.

Biodiverzitet je od suštinskog značaja za zdravlje ljudi, blagostanje, hrana i sigurnost, kao i stabilnost ekonomskih i političkih sistema širom sveta, navodi WWF.