Sperma koja je predata na krioprezervaciju nije čuvana u bolnici niti jedan dan, već je odmah bačena zbog lošeg kvaliteta. Bolnica je uredno tokom tri godine ispostavljala račun pacijentu za čuvanje semena.

 

Pacijentu iz Sarajeva koji je oboleo od raka savetovano je da pre hemioterapije da ostavi uzorak sperme u zagrebačkoj bolnici “KB Merkur”, zarad buduće vantelesne oplodnje. Ali, nakon tri godine usledio je šok, piše “Jutarnji list”.

Sve je počelo 2011, kad je Sarajlija saznao da mu se limfoma vratila.

– Preko interneta sam došao do dr. Bože Čolaka u KB Merkur. Nakon što mi je uzeta sperma, rekao mi je da stanje nije sjajno. Ali, nije rekao da uzorak ne bi zadovoljio ni 99,99 odsto za reprodukciju, nego da postoji opcija vantelesne oplodnje mikroinjekcijom. Dao mi je nadu da je seme sačuvano u slamčicama i opisao da se pri pokušaju vantelesne oplodnje vade jedna ili dve slamčice i proverava kvalitet semena – priča pacijent.

Kad je krajem 2012. nazvao bolnicu, lekar mu je rekao da ne dolazi na pregled, nego da preko žiro-računa uplati ratu za čuvanje uzorka.

– Mojoj supruzi su 2014, kad je zvala bolnicu, otkrili bez ikakva objašnjenja da se seme ne čuva. Kad sam to čuo, doživeo sam veliki stres. Da sam to znao odmah, otišao bih u drugu kliniku u drugu državu. Cilj mi je bio čuvanje semena – priča Sarajlija.

 
Njegova supruga je navela da im je lekar na prvom pregledu 2011. upisao nalaz u istorijat bolesti te rekao da “iako stanje nije ružičasto, ipak je moguća vantelesna oplodnja.”

 
– Iz bolnice su mi rekli na telefon da seme nije sačuvano i da je pogrešno očitan nalaz. Tražila sam da ponovno provere, na što mi je rečeno da nemaju šta da proveravaju. Popila sam tablete za smirenje i zatražila upravnika bolnice do kojeg sam došla tek za mesec dana – istakla je ona.

 

Iako je od početka bilo jasno da uzorak nije dobar za krioprezervaciju i stoga nije ni zamrznut, u istorijatu bolesti od 5. jula 2011. stoji: “Karakteristike spermiograma su loše… seme obrađeno u mediju i zamrznuto. Biće čuvano i održavano”.

Radnik bolnice Vjekoslav K. smatra da je glavni uzrok događaja nesporazum u komunikaciji zaposlenih u bolnici.

 
– Nekvalitetno seme inače se ne zamrzava, ali je upravnik androloške ambulante dao usmeni pristanak da se ono sačuva, a radnik u laboratoriji nije bio adekvatno obavešten o tome – kaže on, dodajući da je zbog toga uzorak automatski odbačen.

Dr Čolak je izjavio da ne zna da li se sperma pacijenta iz Sarajeva čuvala ili ne.

– Muškarac je imao malignu bolest limfnih žlezda proširenu na kosti i došao je na zamrzavanje sperme. Seme je bilo loše – zadovoljavalo je brojem, ali ne i ostalim karakteristikama. To sam namerno prećutao jer u 25 godina staža s takvim pacijentima znam da muškarci teško podnose da ne mogu imati decu. Nisam želeo da ga to dotuče. Ne znam da li se seme čuvalo ili nije – rekao je on.

Slučaj je završio na sudu. Umesto traženih 200.000 kuna za duševnu bol, prema nepravosnažnoj presudi Opštinskog građanskog suda u Zagrebu, “KB Merkur” mora da isplati oštećenom pacijentu 40.000 kuna s kamatama (oko 5.000 evra). Sud u svom obrazloženju presude ističe da određena visina naknade “ne predstavlja ekvivalent nastale štete, nego se njime daje određena satisfakcija koja bi trebala da ublaži bolove koje trpe zbog postupka bolnice”, piše “Jutarnji list”.

 
Advokat supružnika iz Sarajeva Bruno Spiz ogorčen je visinom odštete.

– U Hrvatskoj su popularne tužbe kad neko nekog uvredi i onda se dosudi, bez ikakve dokumentacije, mnogo veći iznos. A moje stranke, iako su dobile spor, nisu dobile pravo na nadoknadu troškova postupka – kaže Spiz.

Bolnica odbacuje odgovornost. Smatraju da činjenica što seme nije zamrznuto nije odlučujuća za ostvarenje potomstva. Tvrde da se radi o posrednoj šteti i da po zakonu pravo na naknadu štete imaju roditelji u slučaju gubitka začetog, ali nerođenog deteta te da u konkretnom slučaju nije došlo do oplodnje i da je mogućnost za nju bila zanemarivo niska u odnosu na kvalitetu semena.

Ministarstvo zdravlja navodi da je “pri čuvanju semena došlo do greške zbog nedovoljno preciziranih operativnih postupaka i nesporazuma u komunikaciji radnika bolnice”. Ističe se i kako je “KB Merkur” nakon ovog slučaja usvojio meru da svaki pacijent pre uplate dobija informacije o čuvanjusemenu kako bi se onemogućila naplata nečeg što se realno ne čuva.



loading...