Legendarna strpska glumica Neda Arnerić preminula je sinoć u svom stanu na Vračaru u 67. godini i za sobom ostavila neutešne članove porodice, kolege i prijatelje, kao i poštovaoce njenog lika i dela. Tužna vest je odjeknula i u regionu.
Iza proslavljene dive srpskog glumišta ostao je neizbrisiv trag. U svojoj bogatoj karijeri ostvarila je preko 100 filmskih uloga i pojavila se u više desetina predstava.
Karijeru glumice počela je veoma rano. Kad je imala 10 godina počela je da uči glumu kod poznatog beogradskog glumca i reditelja Bate Miladinovića. Ujedno je bila i članica dečje dramske grupe Radio-televizije Beograd. Istovremeno, pohađala je i časove baleta, a njen talenat je već s 13 video reditelj Puriša Đorđević, dodelivši joj ulogu u filmu “San”, o deci kojoj je Drugi svetski rat raspršio snove.
Završila je dva razreda beogradske Devete gimnazije i sa 16 godina već je bila upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, u klasi profesora Milenka Maričića. Ali, kako je jednom otkrila medijima, Akademiju je samovoljno napustila nakon druge godine studija.
Do 18. godine Neda Arnerić je već imala 10 snimljenih filmova u kojima je igrala glavne uloge, a počela je da dobija i angažmane iz inostranstva.
Upravo zbog toga nije završila Akademiju jer su stroga pravila zabranjivala mladim glumcima da igraju u profesionalnim projektima.
“Snimali smo ‘Sutjesku’ i upoznala sam slavnu glumicu Mariu Schell i njenog supruga, reditelja Veita Relina. Dugo sam s njima pričala i pitala ih što bi bilo pametnije, da napustim uloge i film i završim studije ili da napustim Akademiju i nastavim da snimam filmove. Oboje su mi savetovali da nastavim da igram u filmovima, a da studije mogu završiti uvek i da bi to bio čisti gubitak vremena”, rekla je novinarima kad je tek napunila 18 godina.
Do tad je već iza sebe imala uloge i u izraelskoj i francuskoj produkciji. Na prvi angažman u Izraelu s njom je otputovala i njena majka. Nedin otac je bio lekar, a majka domaćica pa je mogla s ćerkom da putuje i prati je na setovima.
Iako je do 1968. snimila već desetak filmova, film ‘Višnja na Tašmajdanu’ Puriše Đorđevića u kojem je igrala s Miodragom Petrovićem Čkaljom, Velimirom Batom Živojinovićem i Radmilom Savićević ju je proslavio. Isti reditelj angažovao ju je i u filmu ‘Podne’, u kojem je glumila devojku čija ljubav prema Rusu neće imati srećan kraj.
Igrala je u filmu ‘Hamsin’ upravo s Mariom Schell. Ali već na sledeći set u Parizu otputovala je sama. Angažovao ju je francuski reditelj Francois de Roubaix, a budući da nije znala reči francuskog, poslali su ju na intentzivni kurs koji je pohađala mesec dana.
Tih godina ispričala je novinarima i da je, uprkos uspehu nesrećna jer nema detinjstvo poput svojih vršnjakinja.
“Ne mogu da odem u neki klub i bezbrižno se isplešem jer me svi prepoznaju. Moji vršnjaci su često znali da budu vrlo okrutni i svašta mi govorili i dobacivali na ulici. Ne žele me u društvu jer misle da sam umišljena i da nemamo zajedničkih interesa. Govore mi neka idem svojim filmašima i da se s njima družim, a to su sve ljudi mnogo stariji od mene”, rekla je Neda kad je imala samo 17 godina.
S obzirom na to da je napustila Akademiju, roditelji su insistirali da mora da završi neki fakultet. Odlučila se za Filozofksi fakultet u Beogradu i upisala istoriju umetnosti. Uprkos brojnim angažmanima i putovanjima, Neda je diplomirala 1980 godine, a u međuvremenu naučila je i još tri strana jezika. Uz engleski koji je učila u školi, naučila je i ruski, a upisala je i časove nemačkog.
“Znanje jezika za glumce je veoma važno. Nikad sebi neću oprostiti što sam izgubila posao u jednom filmu o Pablu Pikasu jer nisam znala španki – rekla je jednom Neda, koja je u bivšoj Jugoslaviji bila pravi seks simbol.
Od 1969. godine podjednako su je angažovali i strani i domaći reditelji, ali su joj roditelji zabranili da nastavi karijeru u inostranstvu ako je za to imala mnoge prilike. Budući da joj je otac bio ugledni i poznati lekar, nije bio najsrećniji išto mu se ćerka nekoliko puta pojavila obnažena u filmovima i nije previše odobravao to što radi.
1998. godine je počela da predaje Javni nastup u Centru modernih veština u Beogradu. 1999. godine je snimila film “Nek’ bude što bude”, imala je sporednu ulogu Mišine majke u “Nebeskoj udici”, Cece u “U ime oca i sina” i gospođe Ćorić u „Točkovima“. 2001. godine je glumila u veoma popularnom filmu “Nataša” koji govori o tinejdžerki koja želi da pronađe ubicu svog oca. Neda je Biljana, Natašina majka. 2003. godine je tumačila ulogu Irine Spasić u “Najboljim godinama”, a zatim i sporedne uloge u humorističkim serijama “Neki novi klinci” i “Kazneni prostor”. 2004. godine je bila stjuardesa Ceca u filmu “Lift”.
Bila je gospođa Popić u seriji “Naša mala klinika” na kojoj su radili do 2011. godine. 2008. godine je učestvovala u snimanju televizijske serije “Gorki plodovi” u kojoj glumi Vesnu Gagulić. 2009. godine je dobila “Plaketu jugoslovenske kinoteke” za sva ostvarenja na filmu. 2010. godine je bila glumica u filmu “Ma nije on takav”. Dodeljena joj je Nagrada “Pavle Vuisić” koja se glumcima dodeljuje za životno delo. 2011. godine je učestvovala u snimanju hrvatske serije “Pod sretnom zvijezdom” tumačeći ulogu Zore Martinović. 2012. godine u seriji “Prinudno sletanje” glumi Jovanu. 2015. godine je u filmu Radoša Bajića, “Za kralja i otadžbinu”, glumila Milenu Janjić sa Markom Nikolićem, Nebojšom Glogovcem, itd.
Buran ljubavni život
I njen privatni život često je bio izložen očima javnosti. Prvi put se udala za kolegu Dejana Karaklajića. Upoznali su se na snimanju ‘Užičke republike’ pa je zbog velike ljubavi nazvala agenta i rekla mu da odbija ulogu jer se udaje.
Čak ni pretnje da zbog toga više neće dobijati inostrane uloge nisu ju uplašile. Ipak, samo dve godine kasnije se razvela, ali je s Karaklajićem je ostala u prijateljskim odnosima.
Sledeći brak je takođe šokirao javnost. Sudbonosno “da” izvgovorila je slavnom glumcu Radetu Markoviću, koji je od nje bio stariji 32 godine.
Niko se nije slagao s njenim izborom, a naročito je zbog toga imala problema u svojoj porodici. Njenom izabraniku protivila se i njena majka, ali Nedu to nije pokolebalo. Ali brak je pukao posle tri godine. Kako je kasnije govorila novinarima – uz Radeta je zavolela ozbiljnu muziku, tenis, skijanje i prirodu. Neda je bila mlađa čak i od Radetovog sina, poznatog filmskog reditelja, Gorana Markovića. On je prihvatio očev novi brak, pa se i Neda jednom prisetila:
“Goran je bio beskrajno duhovit čovek. U vreme kad sam bila u braku s njegovim tatom, to je za sve nas bila smešna situacija. Bila sam mu, zapravo, maćeha pa me tražio džeparac i pitao što sam kuvala za ručak. Posle je i Goran povukao na tatu, jer uvek je imao mlađe žene. Ne pada jabuka daleko od stabla – govorila je.
A onda je 5. oktobra 1981. godine Neda upoznala svoju najveću ljubav.
Posle predstave ‘Mušica’ upoznala je doktora Milorada Mešterovića koji je došao da pogleda predstavu. Nakon toga pozvao ju je na večeru. Ubrzo su počeli da žive zajedno i venčali se, a ostali su zajedno sve do njegove smrti u decembru 2018. godine. Njegovu smrt je teško podnela.
“On je meni sve. Sin, brat, muž, tata, ljubavnik i prijatelj. Toliko sam srećna što smo izgurali zajedno. Bilo je tu raznih čudesa, nismo bili sveci, ali smo danas najveći prijatelji.”
Borba sa depresijom
Glumica je u predhodne dve godine navodno dva puta pokušala da izvrši samoubistvo, jednom kada je pod nerazjašnjenim okolnostima pala sa terase svog stana, a drugi put kada je popila veliku količinu tableta.
“To su čiste gluposti. Bio je to nesrećni slučaj i zahvaljujući lekarima brzo se oporavljam. Nema ni govora o teškim povredama”, demantovala je Neda tada da je pokušavala sebi da oduzme život.
Ali Neda nikada nije krila da je često imala problema i sa depresijo. Kako je jednom izjavila najveća podrška u tim momentima bio joj je njen muž. Do poslednjeg dana svojim postupcima je “vapila” da joj se pomogne.
“Iako sam sklona depresiji, i ona prođe. Zatvorim se u kuću, ni sa kim ne komuniciram i iščupam se, uz pomoć supruga s kojim sam 35 godina”, otkrila je jednom glumica.
Iako su se neizmerno voleli, slagali i vodili praktično savršen porodični život, jedna praznina je ostala – nisu imali dece.
“Nemam decu, ali to nije zato što ih nisam želela, jednostavno nije mi se posrećilo. Ipak, iz te situacije danas mogu da zaključim kako iz svakog zla ne mora da proistekne zlo. Vidim da je sada, u ovom poremećenom sistemu vrednosti, teško odgajati decu, a to mi je lepo objasnila i jedna moja prijateljica. Oko mene je mnogo mališana jer pored dece moje drugarice koju doživljavam kao svoju, uz mene su i naslednici moga brata. Moja prijateljica objašnjava da su deca kao projekat. Iako mi je to zvučalo kao hladna izjava, pojasnila mi je da na decu treba gledati kao na arhitektonski projekat koji treba da se gradi i u koji mora mnogo da se ulaže da se ne bi srušio. Na kraju on može da ispadne savršen, ali dešava se i da propadne. Tako je danas i sa vaspitanjem dece, što nije bilo u moje vreme. Mi smo sami rasli i nije bilo straha od ulice”, otvoreno je priznala Neda 2011. godine.
” Hteli smo jednom da usvojimo dečaka, ali procedura je bila komplikovana da smo na kraju morali da odustanemo”, rekla je u jednom intervjuu pre nekoliko godina. Stoga se jako vezala za decu svog brata.
Neda je velika protivnica hirurških zahvata kojima se, kako je govorila, kupuje mladost.
“Devojke danas stvarno preteruju. Sve su nalik jedna drugoj – iste usne, iste grudi, isti nosevi. To nisam videla nigde u Europi – rekla je jednom glumica koja se nikad nije podvrgnula ni jednom tretmanu, a u formi se održavala vežbama i jogom.
