Da nadugovečniji narod na svetu postoji, pokazuje podatak da Hunzi narod živi i do 145 godina.
Oni naseljavaju Himalaje, na jednoj od ekstremnih tačaka severne Indije, na granici Kašmira, Kine i Avganistana.
Od “modernog” sveta razlikuju se po mnogim stvarima: od ishrane, do oblačenja i načina života.
Njihovo stanovništvo obuhvata svega 30.000 ljudi koji žive u veoma nepristupačnim dolinama na oko 3.000 metara nadmorske visine. Njihove žene rađaju u šezdesetim godinama, a dešava se da muškarci izgledaju i po 30 godina mlađe.
Oni se, osim dugovečnim narodnom, smatraju i najsrećnijim ljudima na svetu. Hunzi žive skoro dva puta duže od prosečnog Amerikanca – bez uzimanja farmaceutskih lekova, bez vožnje skupih automobila i brze hrane na sv akom koraku. Žive u planinskoj dolini koja je čista i nije zagađena opasnih industrijskim hemikalijama.
Prosečan životni vek u svetu je 70 godina, dok se kod Hunzu naroda napunjenih 100 godina ne smatra starim. Dakle, šta je njihova tajna?
Hunza klima je oštra, zbog svog geografskog položaja, tako da ljudi skromno jedu tamo. Tipično, jedu malo mesa i jedu samo dva manja obroka dnevno. Oni svoj prvi obrok ne jedu pre podneva, iako se često angažuju i započinju fizički rad od 5:30 sati ujutru. Doručak, uglavnom vegetarijanski sa celim zrnevljem, održava njihov digestivni sistem zdravim.
Komparativno, zbog svih dodatih rafinisanih ugljenih hidrata i šećera, zapadnjaci često konzumiraju mnogo više kalorija u svakom obroku nego što je to zaista potrebno.
Za razliku od većine zapadnjaka, Hunzi jedu pre svega radi uspostavljanja i održavanja zdravlja, a ne zbog zadovoljstva.
Hunza hrana je potpuno prirodna, ne sadrži hemijske dodatke. Zapadna ishrana je puna pesticida, herbicida, fungicida, genetski modifikovanih organizama, obrađenih hemikalija, šećera, veštačkih šećera i aroma.
Hunzi obrađuju voće tako što ga ostave da se suši na suncu. Najzastupljenija je kajsija, koju jedu u velikim količinama, svežu, ali i osušenu. Proizvode mleko i sir, ali bez hemikalija ili hormona. To je protiv Hunza zakona kao što je i protivzakonito da praše svoje bašte pesticidima.
Njihovo stanovništvo obuhvata svega 30.000 ljudi koji žive u veoma nepristupačnim dolinama na oko 3.000 metara nadmorske visine. Njihove žene rađaju u šezdesetim godinama, a dešava se da muškarci izgledaju i po 30 godina mlađe.
Oni se, osim dugovečnim narodnom, smatraju i najsrećnijim ljudima na svetu. Hunzi žive skoro dva puta duže od prosečnog Amerikanca – bez uzimanja farmaceutskih lekova, bez vožnje skupih automobila i brze hrane na sv akom koraku. Žive u planinskoj dolini koja je čista i nije zagađena opasnih industrijskim hemikalijama.
Prosečan životni vek u svetu je 70 godina, dok se kod Hunzu naroda napunjenih 100 godina ne smatra starim.
Dakle, šta je njihova tajna?
Hunza klima je oštra, zbog svog geografskog položaja, tako da ljudi skromno jedu tamo. Tipično, jedu malo mesa i jedu samo dva manja obroka dnevno. Oni svoj prvi obrok ne jedu pre podneva, iako se često angažuju i započinju fizički rad od 5:30 sati ujutru. Doručak, uglavnom vegetarijanski sa celim zrnevljem, održava njihov digestivni sistem zdravim.
Komparativno, zbog svih dodatih rafinisanih ugljenih hidrata i šećera, zapadnjaci često konzumiraju mnogo više kalorija u svakom obroku nego što je to zaista potrebno.
Za razliku od većine zapadnjaka, Hunzi jedu pre svega radi uspostavljanja i održavanja zdravlja, a ne zbog zadovoljstva.
Hunza hrana je potpuno prirodna, ne sadrži hemijske dodatke. Zapadna ishrana je puna pesticida, herbicida, fungicida, genetski modifikovanih organizama, obrađenih hemikalija, šećera, veštačkih šećera i aroma.
Hunzi obrađuju voće tako što ga ostave da se suši na suncu. Najzastupljenija je kajsija, koju jedu u velikim količinama, svežu, ali i osušenu. Proizvode mleko i sir, ali bez hemikalija ili hormona. To je protiv Hunza zakona kao što je i protivzakonito da praše svoje bašte pesticidima.
