Venecuela proživljava jedne od najtežih trenutaka u svojoj istoriji. Inflacija raste vrtoglavom brzinom, struje ima tek za dva radna dana, a narod gladuje.
Nekadašnja srednja klasa, koja je činila najveći deo stanovnika Venecuele, danas rovari po kontejnerima na ulicama Karakasa, prebirajući po trulom voću i ostacima hrane u nadi da će pronaći neku jestivu namirnicu.
Tri obroka dnevno sve su ređa pojava u ekonomski razorenoj zemlji, a jedini koji imaju kakvu-takvu priliku da nabave hranu jesu stanovnici pograničnih područja, koji namirnice uzimaju u susednoj Kolumbiji.
– Živeli smo kao ljudi, a ulicom smo išli podignute glave. Danas nemamo novca ni za jedan obrok, a kamoli tri. Moramo da se snalazimo, tražimo po kantama – rekao je Pedro Ernandes, učitelj iz Karakasa, kopajući po trulom voću.
Venecuela je zemlja koja ima najveće rezerve nafte na svetu. Pokojni predsednik Ugo Čaves državu je postavio na zdrave temelje, narodu obezbedio pristojan život, a nestašice i restrikcije postale su samo ružan san.
Svojom socijalističkom politikom suprotstavio se SjedinjenimDržavama i MMF-u i odabrao drugačiji put za svoju Venecuelu, uz ogromnu podršku građana koji su uživali u životu srednje klase.
Nakon Čavesove smrti 2013, na čelo države došao je njegov telohranitelj Nikolas Maduro, koji je pokušao da nastavi sa politikom koju je sprovodio „El prezidente“.
Međutim, veliki pad cene nafte, od čije prodaje je zavisila čitava ekonomija Venecuele, poljuljala je Čavesove temelje. Uz preplitanje raznih faktora koji za cilj imaju smenu vlasti u Venecueli, ali i zbog nestašica osnovnih namirnica za život, Venecuela se očas posla pretvorila u rasulo, a sve više očajnih građana traži smenu Madura i dolazak „demokratske opozicije“ na čelo države.
