“Živim za dan kada ću vratiti ćerke!” Nakon emitovanja filma, čovek po kome je snimljen “Otac” otkrio ŠTA SE SVE PROMENILO

Đorđe sa optimizmom kaže, da su se sada stvari pomerie sa "mrtve tačke" i da prvi put nazire kraj svojoj agoniji.

printscreen/youtube.com/NOVA S

Nedavno televizijsko emitovanje filma “Otac” reditelja Srdana Golubovića, aktuelizovalo je priču o “stvarnom ocu” Đorđu Joksimoviću (50) iz Kragujevca, koji se skoro šest godina bori za starateljstvo nad tri maloletne ćerke i njihov povratak iz hraniteljske porodice.

Slučaj ovog oca, uzdrmao je celu Srbiju, a u preispitivanje svih okolnosti koje su dovele do oduzimanja dece, uključila su se nadležna ministarstva i zaštitnik građana.

Đorđe sa optimizmom kaže, da su se sada stvari pomerie sa “mrtve tačke” i da prvi put nazire kraj svojoj agoniji.

Za samo sedam dana, izdešavalo se mnogo više stvari, nego u prethodnih šest godina u mojoj borbi da povratim decu – kaže Đorđe.

Objašnjava da je kopirao svu dokumentaciju i “prepisku” sa kragujevačkim Centrom za socijalni rad, koju će njegov pravni tim, koliko sutra ujutru, “na ruke” dostaviti zaštitniku građana Zoranu Pašaliću, sa kojim se sastao pre nekoliko dana.

O susretu sa zaštitnikom, ovaj izmučeni otac, govori kao o “novoj nadi” koja se u njemu rodila, jer ga je posle mnogobrojnih odbijanja iz institucija kojima se obraćao “konačno neko saslušao”.

Ovo je bio drugačiji razgovor od svih koje sam do sada vodio. Gospodin Pašalić mi je rekao da će preispitati ceo slučaj. To je prvi put da mi neka institucija ne obećava nešto, već najavljuje da će izvršiti kontrolu i uraditi sve što je u domenu njihovog posla. To mi je dalo novu snagu – sa olakšanjem priča Đorđe, prisećajući se svojih ranijih razgovora u institucijama, koji su se, kaže on, uvek završavali obećanjima.

Skoro šest godina dobijao sam samo obećanja, čak i iz samog vrha države. Govorili su mi “to je završen slučaj, biće ti vraćena deca… pa, onda… evo, za mesec – dva i deca će biti sa tobom…” i tako svaki put. A moja agonija je postajala sve veća, nisam više znao kome da se obratim, izgubio sam poverenje u ceo sistem – priča ovaj otac.

U martu ove godine, biće punih šest godina kako Đorđe Joksimović tumara po lavirintu sastavljenom od hodnika, sudnica i čekaonica u pravosudnim i socijalnim institucijama. Najviše zamerki ovaj otac ima na rad kragujevačkog Centra za socijalni rad i bivšeg direktora, koji je, kaže, godinama ignorisao njegovo podnošenje zahteva i molbi da mu se vrate deca.

Podneo sam preko 130 zahteva za ovih šest godina. Ispunjavao sve što su od mene tražili, obezbedio posebnu sobu za devojčice, kupatilo… Imam i posao na neodređeno vreme. To je bio i poslednji zahtev. Sve sam ispunio, ali je i dalje moj slučaj tapkao u mestu. Centar je jednostavno sve ignorisao – jada se Đorđe i iznosi sumnju da je u njegovom slučaju Centar za socijalni rad “postupao mimo zakona”.

Zbog toga najavljuje da njegov pravni tim priprema tužbu protiv kragujevačkog Centra, bivšeg direktora i pojedinih službenika, koju će podneti Višem sudu u Beogradu. On je uveren da su mu postupcima Centra, neosnovano uskraćena roditeljska prava.

Ja sam na sudu prošao sva veštačenja i dobio sam nalaz veštaka da sam zdravstveno i psihički sposoban da se brinem o svojoj deci. Centar to jednostavno nije uvažio, ne znam iz kojih razloga. Ja samo želim da vratim decu i da se sazna istina – priča ovaj otac.

Centar za socijalni rad iz Kragujevca, u martu 2015. godine smestio je decu u hraniteljsku porodicu, zbog nemogućnosti da se biološki roditelji brinu o njima. Navodno je, prema svedočenju komšije, nevenčana supruga Đorđa Joksimovića i majka devojčica, viđena kako u obližnjoj reci pokušava da udavi decu. Prema prijavi Centra, majka je odmah smeštena na Psihijatrijsku kliniku i od tada se nalazi na lečenju u jednoj ustanovi.

Đorđe negira da je njegova supruga pokušala da udavi decu, ali kaže da je imala psihički slom i dodaje da se navodi iz presude, u kojima se kaže da porodica “ne može da se stara o deci” odnose na suprugu, a ne na njega. Od početka je tvrdio da može da brine o devojčicama i zbog toga je krenuo u borbu za povratak svoje dece.

Živim za dan kada ću vratiti ćerke

Kada je pre šest godina Đorđe Joksimović iz Kragujevca krenuo peške do Beograda, kako bi nadležnima u Vladi Srbije podneo molbu da mu se vrate deca, dobio je, kaže, samo “jalova obećanja”. Uporan u borbi da vrati ćerke, pešačio je još tri puta, a od obećanih “mesec – dva” za koliko su rekli da će mu biti vraćena deca, njegova agonija se produžila na godine.

Meni je svaki dan isti, samo borba, borba i borba… Prestao sam da brojim vreme, samo živim za dan kada ću konačno vratiti ćerke – podvlači Đorđe i dodaje da se situacija “malo promenila na bolje”, posle snimanja filma “Otac” i promene rukovodstva u kragujevačkom Centru za socijalni rad.

Sada, kaže on, može da viđa decu svake druge subote i svake druge srede, ali dodaje da mu je najviše žao što devojčice još uvek ne mogu da prenoće kod njega, u sobi koju je opremio za njih.

One su već stekle drugare u naselju gde živimo, zavolela su ih deca iz komšiluka i vidim da su srećne kad dođu. Srce mi se steže kad uveče, pospane, moram da ih vraćam u Topolu kod hranitelsjke porodice – priča Đorđe dok pokušava da sakrije suze.

Ipak, na licu ovog očajnog čoveka, kome je uskraćeno pravo da svakodnevno bude sa decom, zatitra ponosni osmeh kada govori o ćerkama.

Dobri su đaci… vredne su… ne mogu da se požalim – prekida Đorđe rečenicu na pola i guta knedlu, pa nastavlja objašnjenjem, da se u hraniteljskoj porodici “lepo brinu o njima”.

Sa hraniteljima imam korektan odnos, dobri su ljudi, ali ipak… roditelj je roditelj… I deca i ja želimo da se ovo već jednom završi i da budemo zajedno – zaključuje Đorđe i dodaje da se devojčice redovno čuju i sa majkom, koja je na lečenju u jednoj ustanovi zbog psihičkih problema.

Država: Interes dece je prioritet

Posle televizijskog emitovanja filma “Otac” u slučaj oduzimanja dece Đorđu Joksimoviću aktivno se uključilo Ministarsvo za brigu o porodici, kao i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović izjavio je da će “uraditi sve što može da deca iz ove porodice imaju normalno detinjstvo”, uz pojašnjenje da “život nije film”.

U saopštenju tog ministarstva se navodi da je ministar razgovarao sa direktorom kragujevačkog Centra za socijalni rad i ljudima bliskim porodici Joksimović, te da “sve što se u ovom slučaju preduzima od strane nadležnih institucija, ima za cilj dobrobit dece”.

Slučaj Joksimović je daleko od mozaika koji je o tome složen u javnosti. Ne treba niko nikoga da osuđuje i krivi, činjenice i istine moraju da se poštuju. Koliko god bile teške i neprijatne. Ovde nema krivaca, a sve što se čini, čini se zbog dece – saopštio je ministar Ratko Dmitrović.

Ministarka za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, takođe je izjavila da je interes dece od prioritetnog značaja, te da je obavestila zaštitnika građana da je Ministarstvo zatražilo celokupnu dokumentaciju o oduzimanju dece, od Centra za socijalni rad “Solidarnost” iz Kragujevca.

Centar je obavestio Ministarstvo o svim preduzetim radnjama od 2015. godine do danas na ovom slučaju i iste potkrepio svom potrebnom dokumentacijom, koju je ministarstvo predalo zaštitniku građana na dalje postupanje – navodeno je saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.