Međunarodna organizacija za ljudska prava “Hjuman rajts voč” 2000. godine je saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije.
U znak sećanja na poginule, u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a i spomenika “Zašto?”, porodice i prijatelji stradalih postavljaju godinama pitanje zašto su oni poginuli.
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.
Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila u 2.06 poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Кsenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbedjenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbedjenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.
