– Ne treba da se plašimo novonastale situacije nego treba da budemo solidarni. Za ovih 17 dana oktobra građani Srbije su uštedeli 17 odsto električne energije u odnosu na oktobar prošle godine. Nije samo vreme napolju u pitanju nego naša zajednička svest da štedimo, da ne dajemo milijarde za uvoz struje. Mi smo preživeli šta smo preživeli devedesetih godina i posle toga, dobro znamo šta su restrikcije i sankcije i šta je taj život. Mi nećemo da se vratimo u to i zato je briga mnogo jača. Nadam se da ćemo svi zajedno kao država uspeti iz ovoga da izađemo. Električnu energiju ćemo sigurno uvoziti, ali ćemo je uvoziti u manjem iznosu nego što smo to mislili pre nekoliko meseci. Mi smo mislili da ćemo uvoziti 20 odsto od naše potrošnje, ali odnos građana Srbije prema štednji je sjajan. Projekcije su bile da ćemo dati tri milijarde evra, stravičan iznos, do kraja marta, ali sada verujemo da ćemo to smanjiti na 1,5 milijardu ili 1,7 milijardi. To je tako jer sve brojke pokazuju da mi vodimo računa. Imamo dovoljno novca i kako god bude bilo snaći ćemo se da platimo struju ako nam ona bude zatrebala više od nekih 10, 15 odsto. Posle toga, kada se kriza završi, moraćemo da zasučemo rukave i da malo drugačije razvijamo EPS – rekla je ministarka.
Mihajlović je dala i preporuku kako da štedimo struju u narednom periodu
– Gledam po sebi, zašto svetlo mora da bude upaljeno u prostoriji u kojoj nisam, zašto je svetlo upaljeno na terasi non-stop… To su neke sitne male stvari čini se nevažne, a može jako mnogo da se uštedi. Mi imamo 3.000.000 domaćinstava, neka svako domaćinstvo ugasi po jednu sijalicu i mi smo uštedeli 7 odsto električne energije. O tome nismo razmišljali. Ja sam prva koja voli da joj šljašti svetlo u kući, ali počela sam da ga gasim. To su sitne male stvari i ne ometaju normalan život, a s druge strane pomažu državi da se smanji potrošnja. Da smo se malo drugačije ponašali prema toj struji, da smo gradili neke kapacitete, sada ne bi pričali o tome. I to ne da proizvodimo nego u ovoj užasnoj krizi kada su cene električne energije užasno visoke da izvozimo struju. Ni jednu jedinu elektranu Srbija nije napravila 30 godina. Elektrane su nam stare 50 i više godina. Tito ih je napravio, a mi smo ih samo održavali. Sve države su gradile nove kapacitete, a nama su se desili pehovi da nemamo dovoljno uglja, da imamo problem sa tim ugljem i sve to na kraju nas je dovelo u situaciju da umesto da izvozimo struju mi je sada uvozimo. To nije dobro za nas i to treba da se menja. Čarobna reč za našu energetiku su investicije i nije to pitanje novca nego želje da li mi hoćemo da napravimo neke hidroelektrane. Mi smo atraktivna zemlja za investicije i nema razloga da se kod nas ne ulaž u energetiku, samo je pitanje šta je tačno cilj. Mislim da smo mi shvatili šta je naš cilj, obnovljivi izvori, gasovodi, naftovodi i onda će Srbija za nekih desetak godina moći da kaže ne da imamo nego možemo da snabdevamo kompletan region. Mi nismo mogli da gradimo termoelektrane jer bi to značilo da bi uvozili ugalj, ali što bi pravili termoelektrane pored ovakvog vetra, vode, sunca.
Ministarka je pričala i o trenutnoj situaciji sa energentima u Srbiji.
– Imamo dovoljno naftnih derivata za narednih 2,5 meseca. Sada da se desi nešto i da se zatvore granice i da ništa ne može da dođe do nas Srbija ima dizela, ima benzina, čak i derivata poput kerozina kojeg imamo za nekih 140 i više dana, takođe, i mazuta. Ljudi kažu da je cena visoka, neke cene su najviše u regionu, a razlog zašto je to tako je pre svega visok udeo akciza. U ceni dizela akcize su oko 42 odsto i Ministarstvo finansija u narednom periodu treba da nađe način kako bi ta cena bila niža. Ali u strukturi cene kod nas je najviše zahvatanje tih akciza, koje su u regionu oko 36 odsto. Evropska unija je ozbiljno energetski siromašna i ima ozbiljan problem sa bogatstvom i u nafti i u gasu i moraju da gledaju načine kako će nabaviti dovoljne količine energije. Nismo ni mi nešto posebno bogati u nafti i gasu i prosto moramo da se povezujemo. Građani treba da znaju da neće biti restrikcija, platićemo onu količinu električne energije koja nam bude bila dodatno potrebna, ali hajde da štedimo da bi što manje para dali. Ono što građane još zanima je da nismo planirali povećanje cene električne energije, niti gasa, niti toplotne energije do kraja grejne sezone. Kraj grejne sezone je kraj marta i mi do tada moramo da prođemo ovu krizu, jer niko ne može da vam kaže kakva će temperatura biti u novembru i decembru. Kada se završi grejna sezona treba da vidimo kako ćemo da namirujemo troškove.
Kada je reč o gasu, ministarka je istakla da nemamo mnogo sopstvenih rezervi.
– Srbija ima oko nekih 5,6 odsto spostvenih rezervi gasa, sve ostalo uvozimo. I dalje je to ruski gas koji je jednim delom u našem skladištu u Banatskom dvoru, a drugim delom u iznajmljenom skladištu u Mađarskoj. Gas dobijamo u onim količinama koje smo tražili i po ugovoru, ali smo spremni zato što je gas vrlo osetljivo pitanje i zato što nije slučajno ono što se dešava na nekim drugim gasovodima. Nije nemoguće da se nešto desi na Turskom toku ili da se nešto desi na Balkanskom toku u tom trenutku Srbija ide na svoje krizne planove i onda vrši substituciju tog gasa mazutom. Zato mazuta imamo jako puno za „ne daj Bože“ situaciju. Tu pre svega govorim o toplanama koje najviše koriste gas, a ako se nešto desi one automatski prelaze na mazut kako niko ne bi ostao uskraćen. Sve što zavisi od nas mi smo uradili – rekla je Zorana Mihajlović u emisiji “Kec na jedanaest” na K1 televiziji.
