Stručnjaci tvrde da oni kojima je zbog psihičkih problema najpotrebnija profesionalna pomoć, najmanje posežu za njom. Dok jedan od pet odraslih Amerikanaca boluje od nekog oblika psihičke bolesti, tek oko 46-65 posto osoba s umerenim do jakim problemama stvarno i krene na lečenje, potvrdila je Administracija za bolesti zavisnosti i mentalnog zdravlja.
I dok je u psihijatrijskog zajednici prioritet identifikacija i lečenje psihičkih bolesti, psihološka pomoć onima koji ne znaju u kojem su tačno stanju i u čemu je problem, jednako je važna. Jer uz to što ako ne znate što vas muči – nepotrebno patite, vaši problemi mogu se sve više komplikovati ako izbegavate potražiti profesionalnu pomoć.
– Što ranije neko potraži pomoć, to će jednostavnije biti rešiti njihov problem. Biće manje loše potrošenog vremena, manje će problem ostaviti uticaja i bit će manja količina stresa uključenog u celi proces – izjavio je psiholog Daniel J. Reidenberg.
Psiholozi smatraju da ne dolaze svi da potraže pomoć ponajviše zbog stigmatizacije i mitova koji su uključeni u proces traženja pomoći psihologa ili psihijatra. Mnogi veruju da samo ‘ludi’ ljudi idu na terapiju, te smatraju da je prihvatanje pomoći znak slabosti ili smatraju da će im terapija oduzeti previše vremena, da će biti preskupa ili da će se ‘navući’ na neke antidepresive. Ali ništa od toga nije istina, tvrdi dr. Mari Alvord.
– Vaša terapija može se odvijati jednom u nedelju ili dve. Ljudi strahuju da će jednom kad krenu, ovde zauvek ostati, ali to nije istina – objašnjava Alvord.
– Život je danas težak. Na učinke psihoterapije može se gledati kao na opuštanje od stresa, nalik vežbanju ili pravilnoj prehrani. Smatrajte to strategijom koja će vam olakšati život i koja će umanjiti stres – napominje Reidenberg, a mi navodimo situacije u kojima biste trebali potražiti pomoć psihijatra, socijalnog radnika ili psihologa…
Sve što osećate je intenzivno
Svi smo mi ponekad tužni ili ljuti, ali koliko intenzivno i često se to događa? Ako se ponavlja i značajno utiče na vaše funkcionisanje, vreme je da potražite pomoć.
– To može delovati paralizujuće, može da dovede do napada panike te ćete pre nego što shvatite što se zbiva početi da izbegavate stvari – kaže Alvord i dodaje: “Ako vaš život postane sve više ograničavajuć zato što puno stvari izbegavate, verovatno je pravi trenutak da potražite pomoć”.
Preživeli ste traumu i ne možete prestati da razmišljate o njoj
Bol zbog smrtnog slučaja u porodici, prekida veze ili gubitka posla može biti i više nego dovoljno za savetovanje.
– Obično mislimo da će ti osećaji nestati sami od sebe – kaže Alvord, napominjući da to nije uvek slučaj. A tuga zbog gubitka može uticati na naše svakodnevno funkcionisanje i čak može uzrokovati da se povučemo od prijatelja i u sebe.
Ako se ulovite kako više ne činite stvari u kojima ste ranije uživali i to primete i ljudi oko vas, možda je pravi trenutak da popričate sa stručnjakom, pišeHuffington Post.
Imate neobjašnjive glavobolje koje se ponavljaju, želudačne tegobe i imunitet vam je u katastrofalnom stanju
– Kad smo psihički uzrujani, to utiče i na naše telo – kaže Alvord. Istraživanja su potvrdila da se stres može manifestirati na čitav niz fizičkih načina, od hroničnih probavnih tegoba do glavobolja, učestalih prehlada, pa čak i nedostatka libida.
Reidenberg dodaje da su neuobičajeni bolovi poput iznenadnih grčeva mišića (koji su se stvorili odjednom, naizgled ničim izazvani) ili bolova u vratu, često znakovi dugotrajnog stresa ili emotivnog neraspoloženja.
Počeli ste zloupotrebljavati nešto kako bi se nosili sa situacijom
Ako shvatite da ste počeli sve više da pijete ili koristite droge ili prekomerno jedete, ili tek razmišljate o svemu navednom, to mogu biti signali da se nadate da ćete na taj način uništiti osećaje s kojima biste se u stvari trebali suočiti.
Na poslu ste sve neproduktivniji i sve više grešite
Promene na poslu učestale su među osobama koje se muče s emotivnim ili psihološkim problemima. Možda se osećate isključeno od posla, kaže Reidenberg, čak i ako vas je on pre činio srećnima.
Osim promena u koncentraciji i pažnji, možda dobijate i negativne kritike od šefa ili kolega, što bi moglo da ukazuje na veće probleme.
Osećate se isključeno od aktivnosti u kojima ste nekada uživali
Ako vas više nimalo ne veseli odlazak na kafu s prijateljicama, čitanje knjiga ili porodični nedjeljni ručkovi, a donedavno ste uživali u tome, to bi mogao biti pokazatelj drugih tegoba.
Vaši prijatelji vam kažu da su zabrinuti
Ponekad drugi ljudi mogu uočiti uzorke koje ne mogu videti oni kojih se tiču, pa vredi čuti kako stvari stoje iz drugih perspektiva.
– Ako vas iko odjednom pita jeste li pričali s nekim o svojim problemima, kako se osećate (zabrinutim tonom) ili vam spomene da se brine za vas, to je znak da bi verovatno trebalo da poslušaei njihove savete – kaže Reidenberg.
