Abortus je pre svega traumatično i bolno iskustvo, pa nijedna žena ne želi da se nađe pred ovim teškim izborom.

 

Bez obzira na to što su ženama dostupne različite metode kontracepcije, neželjene trudnoće se dešavaju, a broj abortusa ne jenjava. Ovo su iskrene ispovesti devojaka koje su se donele tešku odluku, a zatim svoje razloge podelile sa drugima.

Samanta Romero (26)

– Moja sestra je ostala trudna u srednjoj školi i prvo što sam pomislila je da će da abortira…ali nije! Razmišljala sam u slučaju da mi se desi isto, sigurno bih se odlučila na prekid trudnoće. I desilo se, ali ne u srednjoj već nakon što sam diplomorala na fakultetu! U tom periodu ni ja ni moj partner nismo imali posao! Prvo smo otišli u centar sa savetovanje i kada je terapeutkinja rekla “vaša beba” i ubeđivala da je zadržimo osećala sam se užasno! Nisam to želela! Nakon te terapije, potražila sam kliniku i rešila da abortiram. Kada budem spremna da imam dete, da ga čuvam i podižem, tada ću ga i roditi…Mislim da sam donela pravo odluku. 

Šanel Metjuz (31)

– Bila sam na koledžu i imala sam dečka koji je par godina bio stariji od mene. Nisam imala mnogo seksualnog iskustva. Ne možete da razdvojite moju rasu od vaspitanja i iskustva! Doktor u klinici je bio zaista fin i ljubazan, ali je i on imao rasistički komentar: “Da li ideš u školu? Izražavaš se prilično lepo”. Takođe bi me u porodici podsetili da se od crnačkih devojaka očekuje da rano ostanu u drugom stanju. Bez obzira na stereotipe koji vladaju, razlog zbog kojeg sam se odlučila na prekid trudnoće jeste taj da nisam bila spremna za odgovornost kao što je dete! Iako sam u svom životu već imala ljude koji su bili odlični mladi roditelji, nisam mogla da se nosim sa tim! Moj izbor je bio – abortus! Moramo da osnažujemo ljude da prave izbore za koje smatraju da su dobri za njih, umesto što će ispunjavati želje okoline!

Džejmilin Lejk 

– Kada sam uradila test i saznala da sam trudna (opet), moj suprug i ja smo u jedan glas izgovorili: “Ne, ne možemo ponovo”. Imamo troje dece, blizance od 5 godina i devojčicu od 2. Obožavamo se i zaista smo jedna srećna porodica. Osim porodičnih obaveza, radila sam dva posla… Zvuči ludo, ali prva reakcija je bila “Pa ja ne mogu da radim!”Abortus je bio jedino rešenje i nisam se pokajala ni jednog trenutka.

Selina Perez (34)

– Kada sam ostala trudna bilo mi je 20 godina i nisam imala nikakve dileme oko abortusa. Radila sam kao konobarica preko dana, a kao šanker tokom noći . Nisam imala ni zdravstevno osiguranje. Bila sam naravno nervozna kada sam krenula na abortus. Kada je anestezija počela da deluje osećala sam se kao da sam na tetoviranju. Tetoviranje boli, ali uvek pomisliš da ćeš dobiti nešto iz tog bola. Bilo mi je neprijatno i strano, ali ubeđivala sam sebe da je to najbolje što mogu da uradim. Ubeđivali su me i da rodim dete i dam na usvajanje, ali kako bih mogla 9 meseci da nosim dete u stomaku kada radim fizički naporan posao. Ne bih bila uspešna i srećna žena, da sam u tom periodu rodila dete. Postala sam nezavisna osoba koja je pronašla sreću, a to je uostalom i najbitnije.