Stručnjaci savetuju da se pomoć potraži pre nego što bude kasno.
Anksioznost ili napadi panike najčešće dolaze iznenada, a da bi se dijagnostikovali lekari traže najmanje četiri tipična simptoma – znojenje, drhtanje, “plitko” disanje, osećaj gušenje, bol u grudima, mučnina, vrtoglavica, strah od gubitka razuma, strah od smrti, osećaj da je opasnost u blizini, lupanje srca i snažna potreba za bežanjem.
Prema istraživanju objavljenom u “Behaviour Research and Therapy”, kognitivna bihevioralna terapija može da pomogne osobama s paničnim poremećajem i agorafobijom (strah od otvorenog prostora) i smanji simptome čak u trajanju do dve godine.
Stručnjaci savetuju da se što pre potraži pomoć da se ne bi stvorile dodatne komplikacije.
Naime, osoba kada doživi napad panike pokušava da pronađe rešenje da bi se zaštitila kao, na primer, izbegavanja mesta ili situacija gde je doživela napad, što može da pređe u naviku koju terapeut mora da otkloni.
Takođe, neretko se događa da ljudi prestanu da izlaze iz kuće ili prestanu da rade ono u čemu su nekada uživali i zato je neophodno potražiti pomoć pre nego napadi panike počnu da određuju način života pojedinca.
