U emisiji “Uranak” na televiziji K1, razgovaramo sa alergologom Mirjanom Mitrović i prof. dr Vojislavom Đurićem, stručnjakom za alergije i njihov uticaj na zdravlje ljudi
Tokom februara, dok se još borimo s ostacima hladnoće, mnogi osećaju poznate tegobe poput kijanja, kašljanja i suzenja očiju. Iako ovi simptomi mogu da se povežu s tipičnim simptomima sezonskog gripa, toplo vreme je donelo nešto neočekivano – ranu pojavu alergija, izazvanu cvetanjem drveća koje je krenulo pre vremena. Koliko zapravo koncentracija polena u vazduhu utiče na naše zdravlje?
U emisiji “Uranak” na televiziji K1, razgovaramo sa stručnjacima alergologom Mirjanom Mitrović i profesor doktor Vojislav Đurović.
– Zima nam je svakako bila jako blaga, a onda je došao februar sa temperaturama od 15 do 20 stepeni, što je stvarno prouzrokovalo da odjednom bukne cvetanje svih vrsta drveća. Prethodnih godina smo imali dve do tri vrste polena u vazduhu, ali ove godine se pojavilo deset polenovih zrna odjednom, i to preko graničnih vrednosti. Agencija za zaštitu životne sredine, prati od prvog februara do prvog novembra svakoga dana sve alergene na 28 različitih mesta na teritoriji Srbije. Tise i čempresi su već preko dve nedelje u crvenoj zoni kod nas. Takođe, bio je tu i lešnik u crvenoj zoni, a sada je jasen, brest. Ovakvu situaciju sa polenom nismo imali poslednjih godina. Desi se da krene sezona cvetanja, koja počne sa dva do tri zrna polena, prvo drveće koje cveta, jova, lesak, čempresi i tise, ali koja ne budu odmah u nekim prekograničnim vrednostima. Beležili smo kretanje cvetanja, gde je bilo prisutno pet, šest, deset polenovih zrna, a sada su te vrednosti tise i čempresa preko petsto, ako kažemo da je granična vrednost šezdeset polenovih zrna po kubnom metru vazduha. I onda kada se tu pojavi umesto tri, deset zajedno sa zagađenjem vazduha koje je prisutno i za koje se polenske čestice vežu u gradskoj sredini, simptomi su mnogo izraženiji. U ruralnim mestima, iako ima više zelenila, manja je alergičnost upravo zbog zagađenja vazduha – kaže Mirjana Marić i objašnjava koliko biljaka se prati u ovom trenutku:
– Pratimo 26 vrsta alergenog polena. Malo sada ohrabruje to što neki poleni cvetaju i za pet ili šest dana završavaju svoju fazu cvetanja, ali kreću drugi. Ono što je tipično za period maja i juna, jesu poleni drveća. Završavamo sa polenom lipe, koji nije neki jak alergen, ali kreću poleni trava. Nemaju svi poleni isti alergeni potencijal. Merenja pokazuju da kada je sunčano sa blagim vetrom, izuzetno su velike mogućnosti rasprašivanja polena. Tada ljudi imaju plitko disanje i zamaranje. U tim periodima, savetujemo im da izbegavaju kontakt sa prirodom, iako to nije uvek moguće, kako bi se smanjio veliki unos i koncentracija polena – kazala je i dodaje da breza najveći problem pravi osobama sa alergijom.
– Breza, koja će sa cvetanjem krenuti za pet ili šest dana je nešto zbog čega se najveći broj sugrađana javlja, jer to drvo od svih drveća ima upravo veliku alergenost – zaključila je Mirjana Mitrović u emisiji “Uranak” na televiziji K1.
Prof. dr Đurić ističe da alergija u pojedinim situacijama može biti ozbiljna.
– Stalno raste broj ljudi koji imaju problem sa alergijom. Nezgodno je to što se često ne zadržava samo na gornjim simptomima, već i na donjim disajnim putevima, pa ukoliko to duže traje, može se pretvoriti i u bronhijalnu astmu. U principu može biti opasna, mada retko – kaže dr Đukić i savetuje ljude da prvo provere da li se zaista radi o alergiji:
– Prvo treba da utvrde da li su alergični, jer mnoge bolesti liče. Mi radimo kožne probe sa određenim alergenima, koje su gotove za pola sata. Može da se izmeri i prisustvo antitela na pojedine alergene. Kada se potvrdi da ste alergični, onda to mora da se uporedi sa prethodnim podacima, odnosno da li su iste tegobe bile prisutne u prethodnoj godini u određenom dobu godine.
Što veća koncentracija, to su izraženiji simptomi.
– Ukoliko je dovoljno velika koncentracija, biće otežanog disanja, zamora i opšteg osećaja malaksalosti, ali neće biti temperature. Ukoliko imate temperaturu i sekret koji izbacujete je žućkasto-zelenkast, onda to nije alergija. Alergiju prati svrab i bistar sekret. Ako je samo jedan alergen prisutan samo u martu i septembru, pacijenti treba što pre da počnu da uzimaju lekove da bi to zaustavili. Terapija se mora uzimati redovno i početi što ranije. Efekat je slabiji ukoliko krenete sa terapijom kasno – kaže doktor i objašnjava kome je namenjena vakcina protiv alergije:
– Prvo mora da se utvrdi da li je pacijent alergičan na određene alergene, jedan, dva ili možda više, i onda preporučujemo vakcinu. Stvar je u tome da se ona daje prvo u maloj dozi, zatim sve većim i većim dozama, dok se ne postigne jedna doza održavanja, a zatim se nastavlja sledećih tri do pet godina. Za razliku od uobičajenih vakcina, ona se ne daje u dve ili tri doze, već u mnogo doza. Pored klasične vakcine, sada postoji sublingvalna imunoterapija, gde se alergen daje pod jezik. Tako pacijent sledi uputstvo za alergene i upotrebljava ih u rastućim dozama, tako što sam sebi daje rastvor alergena pod jezikom u rastućim dozama, a zatim u dozama održavanja, i pacijenti su jako zadovoljni. Nema nuspojava, oseća se samo mali svrab u ustima, i ima jako mali broj kontraindikacija – zaključio je prof. dr Đurić u emisiji “Uranak” na televiziji K1.
