Anđeliku je, prema legeni, otkrio Sveti Arhangel Mihailo, pa je po njemu ona i dobila naziv arhangelika.
U narodnoj medicini ona anđelika je zatupljena već dugo, a zbog aromatičnog ukusa koristi se i kao hrana i začin.
U srednjem veku bila je jedna od glavnih lekovitih biljaka, pre svega koristila se kao efikasan lek protiv kuge. Zahvaljujući njoj od kuge je tada spaseno mnogo ljudi, pa je prvobitno nazvana anđeoskom biljkom, da bi se tek kasnije ustalio naziv anđelika.
Sem što je lečila kugu, koren ove biljke bio je dobar i za varenje, a eterična ulja dobijena od nje korišćena su i za podsticanje apetita. Zbog takvog dejstva koristi se i za oporavak od anoreksije i malaksalosti, ali pomaže i u lečenju reumatskih bolesti, bolesti jetre i žuči i menstrualnih tegoba, piše opanak.rs.
Anđelika podstiče izlučivanje sluzi iz disajnih organa. Sadrži ulja koja deluju protivupalno i suzbijaju infekcije, pa pomaže kod bronhitisa i upale pluća. S druge strane, jedinjenje osthol sprečava zgrušavanje krvi, zbog čega se preporučuje za lečenje tromboze.
Koristi se i kao blago sredstvo za smirenje i čvrst san.
Međutim, konzumiranje anđelike se ne preporučuje za vreme trudnoće, a ni tokom dojenja. Nije preporučljivo ni da anđeliku koriste ljudi oboleli od dijabetisa, a ni oni koji piju lekove protiv zgrušavanja krvi.
U terapeutske svrhe koristi se kao tečni ekstrakt, tinktura, eterično ulje ili osušeni koren za čaj. Dnevno se uzima 1,5 do 3 g ekstrakta, a tinktura u dve do tri doze od 20 kapi razblaženih u malo vode, neposredno pre ili posle obroka.
Od eteričnog ulja anđelike dnevno treba uzimati najviše četiri kapi, dva ili tri puta.
Čaj se priprema od duvog korena, tako što jednu punu kašiku ove biljke kuvate u 2dl vode oko 10 minuta. Čaj se pije svež dva puta dnevno pre ili posle obroka.
Ipak, drevna upotreba anđelike danas lagano pada u zaborav. Zamenjena je biljkama poput artičoke, gorkog pelina i kamilice.
