Četrdesettrogodišnja Koni Kristi suočava se retkim genetskim poremećajem zbog kojeg njen dah, znoj i urin mirišu nesnosno.

 

Koni pati od trimetilaminurije, a u detinjstvu su deca  zbijala grube šale na njen račun i zvali je “Koni Tuna”. Nije znala da je u pitanju retka bolest do svoje devetnaeste godine.

Danas je majka dvoje dece i ispričala je da ukoliko pojede određene namirnice, poput ribe i jaja neprijatan miris za njom ostajaće nadaleko, jer njeno telo ne može da ih razloži.

Sama više ne može da uoči miris, pa se oslanja na muža, sinove i prijatelje da je obaveste ukoliko primete da nešto nije u redu.

– Nikada nisam mogla da osetim miris, tako da me je šokiralo. Tokom osnovne i srednje škole, koliko li sam samo puta smrdela na ribu a da nisam znala? – pita se Koni.

Zbog trimetilaminurije često je plakala a imala je mnogo poteškoća i tokom intimnih trenutaka.

 
– Kada sam počela da se zabavljam sa mužem, on bi povremeno upitao da li sam se istuširala danas, a ja bih se osećala na ribu. Nekoliko puta je to spomenuo. Bili smo zajedno šest meseci dok mu nisam priznala jer više nisam mogla da sakrijem uprkos velikoj pažnji koju pridajem higijeni – kaže ona.

Uvek je bila društvena, ali zbog svog stanja bila je sprečena da učestvuje u nekim stvarima.

– Muž i ja smo pohađala časove plesa, ali sam prestala sa tim jer mi je suprug nekoliko puta rekao: “Počela si da smrdiš.” Često je i instruktora tokom plesa hvatala muka – prepričava Koni.

U tridesetim se stanje pogoršalo, ali je onda konačno pronašla lekove koji joj pomažu.

 
– Sada mogu da jedem skoro sve šta hoću – rekla je Koni za britanski “Metro”.