Ono što pre svega morate da znate jeste to da holesterol ne znači nešto što je nužno loše. Svako od nas ima određene količine holesterola u organizmu, koje su veoma važne za vitalno funkcionisanje našeg organizma.
Holesterol je oblik masnoće, stručno rečeno lipida. Holesterol je potreban kako si se izgradile membrane ćelija organizma i kako bi se proizvodili hormoni. Naravno, holesterol nekada može da bude i veoma loš, ali to onda znači da vam holesterol nije u granicama normale. Ali, počnimo od početka.
Postoje dve vrste holesterola
Postoje dve grupe holesterola. Stručno oni se nazivaju LDL i HDL holesterol.
LDL holesterol uglavnom se označava kao loš, dok se HDL smatra dobrim holesterolom. Ono što morate znati jeste da je najbolje da postoji ravnoteža i sklad ove dve vrste holesterola u organizmu kako bi on dobro funkcionisao. Ukoliko se takozvani LDL, ili loš holesterol, poveća to može dovesti do komplikacija, jer on izaziva višak masnoće u arterijama i kapilarima, što znači da može da dovede do srčanog ili moždanog udara.
Da se višak masnoće ne bi zadržavao tu gde mu nije mesto zaslužan je HDL holesterol. I zato ako imate višak dobrog holesterola to je odlično, jer on služi kako bi sve te nepotrebne i prenagomilane masnoće uklonio sa vaših krvih sudova. Loše može da bude samo ako imate manje ovog holesterola. Neka istraživanja su pokazala da se pušenjem može smanjiti nivo dobrog holesterola.
Visok holesterol je nasledan, ali ne mora uvek da znači
Ukoliko neko vaš u porodici nije imao visok nivo holesterola, to ne znači automatski da ga ni vi nećete imati. Iako je dokazano da je visok holesterol nasledan, to nije uvek slučaj. Naime, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, kao i prekomerna težina mogu voditi ka tome da vaš holesterol ne bude uvek u granicama normale. Zato bi trebalo da na vreme razmišljate o tome i da pokušate koliko toliko da budete fizički aktivniji, da se hranite zdravije koliko kod vam to mogućnosti dozvoljavaju.
Visok holesterol možete srediti promenom načina života
Možda vam ovo zvuči pregrubo, ali ne mora tako i da bude. I sami znate da su ishodi do kojih može da dođe ukoliko ne regulišete nivo holesterola mnogo strašnije od promena nekih vaših navika. Prvo bi trebalo da obratite pažnju na ishranu. Ukoliko se javi problem sa holesterolom, onda bi trebalo da izbegavate šećer, a to znači manje slatkiša, veštačkih na prvom mestu, zatim i sokove, a posebno gazirane sokove, zatim bi trebalo da izbegavate brašno, ali i sve one sitnice poput keksa, čipsa, kokica. Naravno veoma masno svinjsko meso ne dolazi u obzir.
Sve ove i još mnoge druge namirnice spremane na ulju ili preterano masne mogu da oštete naše srce. Naime, one mogu uticati na to da se smanji dobar holesterol, a poveća loš. Ovaj nesklad dobrog i lošeg holesterola, kao što je i utvrđeno ranije, može biti fatalan za vas. Ukoliko imate višak kilograma, dobro bi bilo da pokušate da smanjite težinu. Takođe, cigarete su vrlo loš izbor ukoliko već imate problema sa holesterolom. Probajte da ih potpuno izbacite ili bar smanjite njihovu konzumaciju.
I stres utiče na holesterol
Nastanak mnogih bolesti i depresivnih stanja mogu da budu posledica stresa. Iako nekada nismo ni svesni da smo izloženi prevelikom stresu, kroz određeno vreme to se može odraziti kroz naše zdravlje. Čak i stres može da utiče na povećan nivo holesterola. Naime, kada se nađemo u nekim stresnim situacijama, naše telo u pokušaju da se izbori sa takvim stanjem počeće da ispušta masnoću u krvotok, a na taj način doći će do povećanja lošeg holesterola.
Jasno je da nekada ne možete da kontrolište stres, ali pokušajte da radite ono što vam prija. Trudite se da budete okruženi ljudima koji vam odgovaraju, radite stvari koje vas čine srećnima, usporite tempo i pronađite načine da se manje nervirate.
