U Mediteranskom basenu prosečna temperatura je već porasla za 1,4 stepena u odnosu na preindustrijsko doba, što je za 0,4 stepena više od globalne temperature, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu “Nature Climate Change”.

– Čak i sa globalnim zagrevanjem ograničenim na dva stepena, kako je dogovoreno Pariskim sporazumom, letnje kiše će se verovatno smanjiti za 10 do 30 odsto u zavisnosti od područja, i tako pogoršati nestašice vode i dovesti do drastičnog pada poljoprivredne proizvodje, pre svega u zemljama na jugu – naveli su naučnici.

U istraživanju se predviđaju sukobi izmedju poljoprivrednika i industrijalaca.

– Uticaji klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju povezani sa sve većom potražnjom za životinjskim proizvodima povećaće zavisnost zemalja juga od inostranstva – navode naučnici.

Tokom poslednje dve decenije površina Sredozemnog mora je porasla za 60 milimetara uz značajno povećanje kiselosti. S topljenjem glečera, povećanje nivoa mora će se samo ubrzati i “veoma veliku populaciju na morskim obalama pogoditi velikim poplavama”.

U izveštaju je naveden i efekat zagrevanja na zdravlje ljudi, putem određenih bolesti kao što su groznica Zapadnog Nila, denga, kardiovaskularne i respiratorne bolesti.