Broj obolelih od respiratornih infekcija u jesen raste, čim se đaci vrate u klupe, a temperatura vazduha počne da varira. Tada se u vazduhu 'razmili' više od 200 tipova virusa koji izazivaju respiratorne infekcije. Među njima je najčešća akutna respiratorna infekcija, poznata kao obična prehlada.
Ove godine su se, međutim, u većem broju pojavili teži oblici infekcija, pa su ordinacije pune pacijenata koji se žale na simptome slične gripu. Bolovi u kostima, visoka temperatura i malaksalost su upravo simptomi koje ovi virusi izazivaju, a teška klinička slika je, kako kažu lekari, posledica mutacije virusa zbog temperaturno promenljive, kišne i vlažne godine, pišu Novosti.
Izazivači bolesti su najrazličitiji respiratorni virusi, najčešće iz porodica rinovirusa i koronavirusa. Kod odraslih to mogu biti i adenovirusi i virusi parainfluence koji izazivaju blaže upale. Samo u deset do 15 odsto slučajeva izazivači respiratornih infekcija su bakterije, pri čemu se obično nadovezuju na postojeću virusnu infekciju.
Virus ulazi u telo preko usta, nosa ili sluzokože oka, a širi se kapljicama vazduhom kada zaražena osoba govori, kija ili kašlje.
Doktor Miroljub Žikić, specijalista opšte medicine u beogradskom domu zdravlja „Palilula”, kaže da prehlada obično počinje dan-dva nakon što virus dospe u organizam, ali se simptomi javljaju postepeno:
– Najpre se javi osećaj suvoće i pečenja u nosu i ždrelu, a zatim sledi kijanje, grebanje u grlu, i izrazita gušobolja. Zatim se javlja povišena telesna temperatura, glavobolja i malaksalost. Ubrzo počinje vodnjikava sekrecija iz nosa, zatim sluzava i na kraju gusta. Ako je infekcija blaga pacijent je obično „preleži” na nogama, ali u težim slučajevima mora da odleži i sedam dana.
Nešto ozbiljnije stanje je kada se upale disajni putevi, uz povišenu temperaturu, od 38 do 39 stepeni Celzijusa, koja traje od četiri do pet dana. Tada se javlja i kašalj koji može da traje i do tri nedelje. Ova stanja treba da se odleže jer je moguće da se na virusnu nadoveže i bakterijska infekcija. Posledica može da bude upala pluća, a kome su slaba tačka sinusi ili uši, vrlo lako može da produži bolovanje i do nekoliko nedelja, jer se bakterije upravo zapate u najosetljivijim delovima tela, pišu Večernje novosti.
Respiratorne infekcije su, kako kaže dr Žikić, ove godine udružene i sa gastrointestinalnim tegobama, prolivom ili retkom stolicom.
– Da bismo sprečili komplikacije u vidu bakterijske infeckije obično propisujemo antibiotike, zbog svega toga neophodno je da se piju probiotici radi regulisanja crevne flore.
Pošto su virusi izazivači akutnih respiratornih infekcija, antibiotici nisu korisni u lečenju. Najvažnije je bolest odležati i spavati osam sati dnevno.
– Neophodno je unositi dovoljno tečnosti najbolje toplog čaja jer se tako “spiraju” virusi iz organizma, grlo valja ispirati čajem od žalfije i uzimati propolis ujutru i uveče, ali najviše 15 kapi dnevno – navodi dr Miroljub Žikić.
