Nema sumnje, svet trenutno ratuje sa glutenom, ali pitanje je koliko je taj rat zapravo dobar po nas? Krajem devedesetih godina prošlog veka, svet je takođe bio bitku sa određenom namirnicom - mast je tada sotonizovana, a u frižidere su nam se ušunjali margarini. Zatim su nas nedavno naučnici obavestili da je stanje, ipak, obrnuto - margarin ne valja a mast je ne samo dobra, već i poželjna. Da li će i gluten doživeti sudbinu masti?
Kao i većina trendova sa Zapada, i histerija oko bezglutenske dijete je u Srbiju stigla sa dobrim vremenskim odmakom, ali joj popularnost ne opada. Naprotiv, otkako je Novak Đoković u svojoj knjizi „Servisom do pobede” narodu oktrio da ratuje sa glutenom, i oni sumnjičaviji među Srbima su podlegli trenutno najpopularnijem trendu u ishrani.
Nema sumnje, svet trenutno ratuje sa glutenom, ali pitanje je koliko je taj rat zapravo dobar po nas? Krajem devedesetih godina prošlog veka, svet je takođe bio bitku sa određenom namirnicom – mast je tada sotonizovana, a u frižidere su nam se ušunjali margarini. Zatim su nas nedavno naučnici obavestili da je stanje, ipak, obrnuto – margarin ne valja a mast je ne samo dobra, već i poželjna. Da li će i gluten doživeti sudbinu masti?
– Ne dijagnostikuju ljudi sami sebi celijakiju, već pokušavaju da olakšaju proces varenja. Međutim, mi nutricionisti, zagovaramo stav da treba uzimati sve vrste namirnica, naročito ako je čovek potpuno zdrav. Ljudi sve više pribegavaju bezglutenskoj ishrani oz viđe razloga – pomodarstvo je nesumnjivo jedan od njih, ali mnogi su zabrinuti za svoje zdravlje, dok neki jednostavno žele da ograniče unos kalorija u organizam – objašnjava za naš portal Milka Raičević, nutricionista i aromaterapeut.
Nema sumnje, ukoliko uskratite sebi gluten, osećaćete se življe i definitivno ćete izgubiti koji kilogram. Ljudi, međutim, previđaju da prelaskom na bezglutensku dijetu
Simptomi celijakalne bolesti
Bolovi u želucu
Dijareja
Gubitak težine
Malaksalost i umor
Pad krvne slike
– Čovek koji boluje od celijakalne bolesti rapidno gubi težinu, i praktično “propada”. Dešava se da ljudi pomisle da je u pitanju anoreksija, a čovek zapravo pati od celijakije – objašnjava Raičevićeva.
ne izbacujete samo žitarice, već i čitav jedan spektar nezdrave i obrađene hrane zbog koje su se osećali (i izgledali) loše, nevezano za gluten.
– U neku ruku, bezglutenska ishrana se može podvesti pod pomodarstvo, naročito otkad je Novak Đoković izbacio svoju knjigu. Nema potrebe da zdrav čovek iz ishrane izbaci celu jednu grupu namirnica. Postoji čitav spektar zrnevlja koje je zaista potrebno organizmu, naročito ako je celo – objašnjava nam Raičevićeva, dodajući da prelazak na bezglutensku ishranu po zdravlje nema ozbiljnijih zdravstvenih posledica, ali se gubi na raznovrsnosti u ishrani, što svakako nije dobro.
Cela zbrka oko celijakije potiče od istraživanja koje je 2011. godine sproveo Piter Gibson, gastroenterolog na Univerzitetu Monaš u Australiji. On je naime, nakon sprovedene studije, zaključio da gluten loše utiče čak i na ljude koji ne boluju od celijakije.
Nakon što je „panika” uzela maha, a tržište postalo preplavljeno proizvodima bez glutena, Gibson je zaključio da istraživanje nije sprovedeno valjano, pa je ponovio eksperiment nad novih 37 ispitanika. Nijedan od njih nije patio od celijakije – ispitanici su dobijali obroke koje je on lično spremao – ni u jednom nije bilo laktoze, aditiva, ugljenih hidrata, disaharida niti monosaharida koji se slabo razgrađuju u tankom crevu. Glutena je, međutim bilo – naime, rotirao je hranu bogatu glutenom, onu sa umerenom količinom glutena i bezglutensku. Ispitanici su prijavljivali poteškoće poput nadutosti ili dijareje, ali bez ikakve veze sa stvarnom količinom glutena. Zaključak? Poteškoće nije uzrokovao gluten, već su bile psihosomatske.
– Ukoliko pacijent zaista pati od celijakije, svakako treba izbegavati unos žitarica. U drugim slučajevima, nema nikakve potrebe za tim. Ukoliko i ne podnosite neku žitaricu, možete je zameniti sa čia semenkom koja je izuzetno zdrava. Ipak, svaka žitarica ima drugačiju nutritivnu vrednost i treba ih sve konzumirati, ukoliko već ne postoji zdravstveni razlog za suprotno – savetuje Milka Raičević, dodajući da gotovo da i nema proizvoda koji u sebi ne sadrži gluten – ima ga čak i u tabletama. Zbog toga je, kaže ona, zlatno pravilo za borbu sa celikalijom umeće čitanja etiketa.
Dakle, ukoliko ne patite od celikalije, nema potrebe da uskraćujete sebi žitarice, naročito integralne. Uostalom, prema rezultatima ponovljenog istraživanja Pitera Gibsona, ispostavilo se da ljudima koji ne pate od celikalije gastroenterološke probleme ne pravi gluten, već FODMAP – česti ugljeni hidrati koji se nalaze u hlebu i u drugim namirnicama koje takođe sadrže i gluten.
