Odrasli često uživaju u sofisticiranim večerama koje uključuju masline, inćune i plave sireve, međutim većina njih nije uživala u ovim namirnicama kada su bili deca. Sada su stručnjaci otkrili “gastronomsku među” koja predstavlja starosnu granicu kada počinju da nam se sviđaju pojedine namirnice.
Prethodno su naučnici teoretisali o menjanju ukusa i sklonosti prema pojedinim namirnicama, kao i da je taj proces povezan sa brojem senzora ukusa u ustima koji se smanjuje sa godinama starosti.
Bebe imaju urođenu želju za slatkim, jer je majčino mleko puno šećera i masti. Smatra se da one imaju oko 30.000 senzora ukusa u ustima, pa su im svi ukusi mnogo jači. To ujedno objašnjava zašto je sva hrana za bebe tako blagog ukusa.
Dok odrastemo, ostane samo trećina tih senzora, najvećim delom na jeziku, što objašnjava zašto u poznijim godinama nalazimo jače ukuse interesantnijim i ukusnijim.
Prema sprovedenoj anketi u kojoj je učestvovalo 1.950 odraslih britanaca, većina ljudi ne uživa u ribama jačeg ukusa tokom detinjstva i tinejdžerskih godina. Ukus jakih sireva poput parmezana nam postaje privlačan tek u 21-oj godini, dok je sa plavim sirevima granica pomerena na 22 godine.
Veliki broj povrćki se našao visoko na ovoj listi, poput spanaća i ljutih papričica. Spisku “hrane za odrasle” možete dodati i čili sos, beli luk, ren, pasulj i krastavce, koji najčešće postaju deo svakodnevne ishrane posle 20-te godine.
Specifičan ukus maslina većini ljudi počne da se sviđa u zrelom dobu od 25 godina, ostrige sa 24, a koziji sir tek sa 28 godina.
Prikupljeni podaci su pokazali da je veliki broj ispitanika probao hranu koju nije voleo kada je bio u gostima i nije želeo da uvredi domaćina. Međutim, najčešće se dešava da promenimo mišljenje o nekada omrženoj namirnici u društvu sa voljenim ljudima, u prijatnoj atmosferi.
Pored činjenice da se ljudsko telo biološki menja tokom vremena, sasvim je normalno da sa odrastanjem postajemo znatiželjniji i raspoloženiji za isprobavanje različizih stvari, kako u hrani, tako i u životu uopšte.
