Čini se da svugde postoji sporno ulje, zbog čega smo se zapitali: da li je palmino ulje zaista tako loše?
Palmino ulje je vrsta jestivog biljnog ulja izdvojenog iz plodova palmi koje obično uspevaju u toplim, tropskim prašumama. Čak 85 posto svetske ponude palminog ulja dolazi iz Indonezije i Malezije. Međutim, postoje dve vrste ulja: sirovo palmino ulje (koje se pravi presovanjem plodova) i ulje palminog jezgra (nastaje usitnjavanjem zrna).
Palmino ulje se može prepoznati pod palminim uljem ili pod jednim od oko 200 drugih alternativnih imena, uključujući palmat, palmolein i natrijum lauril sulfat.
Palmino ulje se najčešće nalazi u hrani i kozmetičkim proizvodima. Palmino ulje se često nalazi u namirnicama kao što su instant rezanci, margarin, sladoled i maslac od kikirikija, kao i u kozmetičkim proizvodima kao što su šamponi i ruževi.
Koristi se za poboljšanje teksture i ukusa, sprečava topljenje i produžava rok trajanja. Takođe je bez mirisa i bez boje, što znači da neće promeniti proizvode u koje se dodaje.
Prvo ispitajmo prehrambene činjenice: Jedna kašika (14 grama) palminog ulja sadrži 114 kalorija i 14 grama masti (7 grama zasićenih masti, 5 grama nezasićenih masti i 1,5 grama polinezasićenih masti). Takođe sadrži 11 procenata preporučenog dnevnog unosa vitamina E.
Vitamin E koji se nalazi u palminom ulju naziva se tokotrienoli i ima snažne antioksidativne koristi koje mogu da podrže zdravlje mozga.
Iako palmino ulje ne sadrži trans masti, sadrži puno zasićenih masti, što znači da može podići nivo nezdravog holesterola i triglicerida, što povećava verovatnoću za nastanak srčanih bolesti. Uopšte, palmino ulje je zdravije od nekih masti za kuvanje, ali nije zdravo poput maslinovog, kokosovog i lanenog ulja.
