Dame, niste svesne koliko ste jake! Otkrijte šta sve možete da uradite, a da niste ni znale i POSTANITE POSVEĆENE

Sreća
Pixabay.com

Da li ste do ovog teksta došle nasumice listajući članke koji vam nude razonodu, dok pokušavate da prekratite pauzu na poslu, 15 minuta dok se ručak zapeče u rerni, ili čekajući autobus na putu za...gde? Dokle ste stigle i da li putujete tamo gde biste želele da budete?

 

Nedavno sam imala priliku da prisustvujem prvoj u nizu večeri posvećenoj “posvećenima“ – ženama koje su se predale svojim željama i strastima i odlučile da je došlo vreme da život uzmu u svoje ruke i da se bave onime što žele. Ženama koje izlaze iz zone komfora, prave balans sa porodicom, prijateljima, novcem koji uvek fali,  i ostvaruju svoje snove.

– Tokom godina upoznala sam puno žena koje su me svojom posvećenošću, iskrenošću, predanošću i entuzijazmom inspirisale na lični napredak i uspehe. One su te koje se ne boje promena, zvonari, donose pozitivnu energiju i inspirišu svojim životima i ličnim primerom. Pomeraju granice. Poručuju da to možemo svi mi. Razgovori o snazi, istrajnosti, hrabrosti. Upoznajte Hrabra srca. Upoznajte Posvećene – kaže autorka i idejni tvorac ideje za ove serije razgovora Irena Pavlović, majka troje dece, koja je završila glumu, a zatim otrčala drugačijim stazama kroz život.

Prvi u nizu razgovora bio je zakazan za nedelju 30.10.2016. u 18 časova u prijatnom i kreativnom prostoru kafe-biblioteke-prodavnice ploča “Leila records“, u Kralja Petra 41 u Beogradu. Prve gošće, “posvećene” bile su Marina Nikolić, ultramaratonka, i Jagoda Noveski, vaspitačica i osnovačica podmlatka u okviru planinarskog društva “Radnički“ iz Beograda.  

Tema – kako prevazići sebe psihički i fizički, pomeriti granice, osvojiti vrhove i pronaći mir i sreću u tome.

Marina se trčanjem bavi tek nepune tri godine i iza sebe ima veliki broj istrčanih trka, različitih dužina. Od prvog polumaratona (21.1 km) do prvog ultramaratona (njen je bio planinskih 106km) prošlo je manje od 6 meseci i od tada se ne zaustavlja.

Kaže da ne trči zbog samog trčanja, već zbog avanture, izazova, lepote prirode, novih prijatelja i novih prostora koje inače nikada ne bi obišla. Pre mesec dana završila je jednu od najtežih ultramaratonskih trka na svetu – 4K Alpine Endurance Trail Valle d’Aosta, 350 kilometara sa 25. 500 metara visinske razlike prešla je za 126 sati, sa jedva 2 sata spavanja. Zbog čega i da li je vredno toga, govorila je sinoć, a trku sažetu na 47 minuta možete pogledati ovde:

– Noću mi je lakše da trčim, jer po mraku ne vidim provalije pored kojih prolazim. Poželim da imam brvnaru i dve-tri krave, da jednom dnevno otrčim do nekog vrha i nazad, ali znam da u ovakvom sistemu to nije realno i ostaje mi da bar nekoliko puta godišnjem pobegnem sebi – istakla je Marina.

Jagoda je vaspitačica koja se planinarenjem bavi dugi niz godina, osvajajući vrhove Srbije i sveta (nekad i 40 za godinu dana) 2009. odlučuje da i “svoju“ decu povede na pravi put i osniva planinarski podmladak u okviru matičnog kluba.

Od tada svake godine sa decom odlazi u avanture, otkriva strašne čarobnjake u Rtanj planini, cara Trojana na vrhu Cera, dok sa krunama od grančica ispletenih na pauzama u usponima otkrivaju svet van ekrana računara i mobilnih telefona.

– Ima situacija kada dete dolazi iz porodice u kojoj se roditelji bave planinarenjem, ali je česta situacija da dete bude to koje roditelje motiviše da krenu u prirodu. I onda odrasli kažu: “Ja nisam imao predstavu da Srbija ima ovakve lepote!” – ispričala je Jagoda.

Zbog čega one to rade? Odakle inspiracija, odakle snaga? One su shvatile da postoji nešto što ih vuče planini, ono zbog čega joj se uvek iznova vraćaju, koliko god teško bilo. I kad god je teško. Jer ono što osetite kada vas ogreje sunce na vrhu planinskog masiva, dok osluskujete disanje planine koja je tu ogromna i nepromenljiva, dok spoznajete kako se vi menjate i shvatate kako su svi problemi rešivi i svaka prepreka savladiva.  I onda se vratite prijateljima i porodici, i zovete i njih.

I sada su one zvale sve nas koji smo bili prisutni, a ovim putem pozivam i ja vas koji čitate – narednog vikenda idite u prirodu! Ne moraju to biti Cer, Prokletije ili Alpi. Dovoljno je da odete u najbližu “divljinu“ i pokušate da osetite to. Pa narednog vikenda ponovo. I onog tamo. Kao što je vašem telefonu neophodno punjenje, potražite i vi u ovome izvor svoje energije. 



loading...