Lekari ističu da nije svaki krpelj opasan, već samo oni insekti koji su zaraženi. Od bolesti koje prenose krpelji su najčešće lajmska bolest i krpeljni meningitis, a ređe tularemija, mediteranska pegava groznica, anaplazmoza, babezioza i erlihioza.
Zato je bitno da krpelja što pre skinete sa kože.
Za uklanjanje krpelja trebaće vam špicasta pinceta (ne ona sa kvadratnim vrhom za čupanje obrva) i alkohol. Najpre alkoholom očistite mesto uboda. Pincetu prislonite na kožu kako biste mogli da zahvatite što bliže glavi krpelja. Polako i snažno povucite, nemojte trzati. Ponovo očistite mesto ugriza i ruke alkoholom ili sapunom i vodom.
1. “Ako se deo glave odlomi i ostane, možete da pokušate da ga uklonite pincetom, ali ako ne možete, to nije problem”, kaže dr Karol Dersarkisijan.
2. Ako odlučite da pošaljete krpelja na analizu (kako biste videli da li je bio zaražen), stavite ga u zatvorenu kutiju zajedno sa travom kako bi ostao živ. Ali ako rešite da ga se “otarasite” sami, možete da ga utopite u posudu sa alkoholom, bacite u wc šolju ili čvrsto zamotate lepljivom trakom, pa bacite u smeće.
3. Šta god radili, izbegavajte da ga gnječite prstima, jer je to još jedan način na koji se možete zaraziti.
4. Lekara treba da pozovete ako imate neki od simptoma lajmske bolesti: groznicu, temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima, osip.
5. Protiv krpeljnog meningitisa možete se i preventivno vakcinisati, a ovaj se korak preporučuje osobama koje mnogo vremena provode u prirodi, kao što su planinari, lovci i šumari.
6. Krpelji i kućni ljubimci: Krpelji imaju četiri para nogu kojima se kreću u potrazi za najpogodnijim mestom na domaćinu gde bi parazitirali (čelo, uši, kapci, vrat, prostor između prstiju, prepone). Nakon šetnje, ljubimca treba iščetkati gustim češljem i pregledati krzno, odnosno lagano rukom preći u suprotnom smeru od rasta dlake i potražiti kvržice i izbočine veličine 2 do 10 mm.
7. Upravo te kvržice su krpelji, sa glavom zaronjenom u kožu. Za skidanje krpelja postoje i specijalne pincete, koje se mogu nabaviti u specijalizovanim trgovinama za kućne ljubimce.
8. Često se veruje da krpelja treba okrenuti u smeru kazaljki na satu ili obratno, što nije tačno. Krpelj ne ulazi spiralno pod kožu te ga treba samo lagano vući dok ne izađe.
9. Ono što je važno jeste da pratite promene u ponašanju vašeg ljubimca. Bilo kakvo odstupanje od uobičajenog ponašanja ne mora nužno značiti da kućni ljubimac ima piroplazmozu, ali je dobro biti na oprezu i pratiti ljubimca. Vlasnici najčešće primete da im je kućni ljubimac nezainteresovan, više spava i odbija hranu. Uvek možete da uradite mali test, a to je da kućnom ljubimcu ponudite komad najdraže poslastice, salame ili mesa. Ako odbije, budite sigurni da nešto nije kako treba.
10. Uz malaksalost i odbijanje hrane može doći i do povraćanja, proliva, čak i krvavog te tamnijeg urina i povišene telesne temperature i blede sluznice očiju i desni. Normalna temperatura odraslih pasa je 38,5 stepeni. Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma, odmah se uputite veterinaru, jer ako ne reagujete na vreme, možete da izgubite ljubimca.
11. Lečenje ljubimca zavisi od analiza krvi i procene nakon pregleda veterinara. Vrlo često, ako se bolest primeti u ranoj fazi, već nakon 24 sata životinja se počinje vidljivo oporavljati. Uspeh lečenja zavisi od brojnih činilaca: godina i stanja životinje, stepena invazije, pravovremenog odlaska kod veterinara, dodatnih komplikacija i sličnog… Nakon izlečenja važno je znati da vaš ljubimac može ponovo oboleti u bilo koje vreme te da mora mirovati minimalno dva meseca dok se u potpunosti ne oporavi.
