Verovatno ste čuli za izraz da je neko meteoropata, odnosno da reaguje na promenu vremena tako što ima određene zdravstvene tegobe. Kod nekih ljudi ove pojave su najčešće na prelazu iz jednog u drugo godišnjeg doba.
Nova evropska istraživanja pokazuju da 50 odsto stanovnika starog kontinenta pati od “prolećnog umora“, koji neki poistovećuju i sa depresijom.
Prolećni umor je stanje kada se organizam nakon zime prilagođava vremenskim promenama, višoj temperaturi vazduha i dužim danima. Najčešći simptomi prolećnog umora su malaksalost, pospanost, slaba koncentracija, razdražljivost, depresivnost, glavobolja i brzo zamaranje.
Manjak vitamina i minerala
Smatra se da je glavni krivac polećnog umora nedostatak vitamina, naročito B kompleksa i C vitamina, kao i minerala usled jednolične zimske ishrane. Još jedan od uzroka je nedovoljna količina tečnosti koja se unosi zimi u organizam, pa se telo teže oslobađa štetnih materija, što doprinosi osećaju malaksalosti.
Fizička neaktivnost je takođe jedan od razloga za pojavu prolećnog umora, jer je on često povezan sa povećanjem telesne težine tokom zimskih meseci, što dodatno opterećuje već ionako oslabljeno telo. Probleme u vidu prolećnog umora izaziva i čest boravak u zatvorenim prostorijama tokom zime.
Tu je i privikavanje organizma na vremenske prilike koje se uveliko razlikuju od onih zimi. Organizam se sporo adaptira na atmosferske promene karakteristične za proleće (duži dani, toplije, promenljivo vreme, niži vazdušni pritisak). Najzad, stres, duvan, alkohol povećavaju dejstvo slobodnih radikala, čestica koje oštećuju organizam na nivou ćelije i direktno se suprostavljaju antioksidansima, na prvom mestu C vitaminu.
Kako ga pobediti?
- Pazite na pravilnu ishranu
- Jedite namirnice bogate vitaminom C
- Birajte namirnice bogate gvožđem
- Nađite vremena za neku od aktivnosti na otvorenom (hodanje, trčanje, vožnja biciklom, rolere, planinarenje…)
- Jedite što više povrća
- Pijte dovoljno količine vode
- Spavajte dovoljno
