– Sada imamo polen drveća, ali su najveći alergeni – polen breze i jove još uvek u relativno niskim koncentracijama u vazduhu. Međutim, osobe koje su veoma osetljive na polen i koje pate od alergija i ranije su osetile aktivnost polena četinara, na primer čempresa i tise. Ovog jutra te najosetljivije osobe imaće tegobe – kazao je dr Jovičić u „Uranku“ na televiziji K1.
Alergija je, kako je objasnio, pogrešno usmerena odbrana našeg organizma.
– Organizam polenova zrna doživi kao napadača i tada dolazi do pojačane sekrecije iz nosa, kijanje je zaštitni refleks, oči suze. Te tegobe se progresivno pojačavaju sve do trenutka kada je vreme za posetu lekaru. Ljudi najčešće misle da će im jedna kutija od deset tableta antihistaminika pomoći, ali greše, jer se terapija mora uzimati dok alergija ne prođe, u zavisnosti od toga na koji alergen reagujemo. Osim antihistaminika u tabletama, u terapiji se koriste i sprejevi, zatim kortikosteroidi kao i imunoterapija u periodu od tri do pet godina kada se organizam uči da ne reaguje na alergen. Imunoterapija pokazala se uspešnom u visokom procentu, kod oko 75 do 80 odsto pacijenata – kazao je na televiziji K1 ovog jutra dr Žikica Jovičić.
Za porast broja osoba koje pate od alergija u najvećoj meri odgovorna je genetika kao i „zapadni način života“, odnosno život u gradovima.
– Čestice zagađenja u vazduhu deluju tako da aktiviraju polenova zrna te alegeni postaju agresivniji. Zbog toga je važno da osobe koje pate od alergija u klima uređaje u svom domu i automobilu imaju filtere za prečišćavanje vazduha. Koncentracija polena u vazduhu najveća je u jutarnjim časovima pa bi tada trebalo izbegavati boravak napolju i provetravanje prostorija, a savetuje se i pranje garderobe po povratku kući ukoliko ste u dužem vremenskom periodu boravili napolju kada je velika aktivnost polena – savetuje dr Jovičić.
Kada je reč o genetici, dr Žikica Jovičić kaže:
– Ako je jedan roditelj alergičan šansa da i dete pati od alergije je 30 odsto, a ako alergiju imaju oba roditelja onda je ta šansa 70 odsto. Ljudi su ranije živeli u prirodi i bili naviknuti na alergene. Sada, u gradovima, u sve većem broju patimo od alergija. Simptomi međutim od godine do godine mogu da variraju, pa će tegobe biti lakše ako imamo kišovitije prolećne mesece.
Osobe koje pate od alergija imaju narušen kvalitet života.
– Neki podaci pokazuju da je osobama sa alergijskim rinitisom teže i da imaju lošiji kvalitet života od osoba koje su, na primer, imale akutni infarkt miokarda. Prevashodno se to odnosi na san, jer alergične osobe pate od mikrobuđenja tokom noći, neispavani su i umorni. Nadalje, pate često i od alergijskog rinitisa, podložne su bakterijskim infekcijama kao što je zapaljenje sinusa, a kod teških oblika alergije postoji i sklonost ka bronhijalnoj astmi. Studentima koji pate od alergija na pojedinim univerzitetima u Velikoj Britaniji je odobren dodatni ispitni rok.
Alergolog dr Žikica Jovičić savetuje da preuzmemo mobilnu aplikaciju xEko polen preko koje možemo pratiti koncentraciju polena u vazduhu.
