Doktorka Darija Kisić Tepavčević kaže za RTS da smo za ovo vreme svi zajedno naučili dosta o koronavirusu.
“Naučili smo kakve su preventivne mere koje i te kako daju efekta. Na početku, kada smo striktno pričali o pranju ruku, o fizičkoj distanci, svi su to sa skepsom primili i pitali zar u 21. veku nemamo ništa bolje da ponudimo kao način prevencije, a videli smo da to spasava živote”, ističe doktorka Kisić Tepavčević.
Kaže da bi bilo jako dobro da imamo vakcinu i specifičan lek za koronavirus, ali ga nemamo, pa moramo da se oslonimo na opšte mere prevencije koje su se dobro pokazale.
“Život mora da se nastavi svojim tokom, ali apsolutno moramo da mislimo na ovaj virus, bez obzira na to što su nam svi pokazatelji pozitivni kada je u pitanju epidemiološka situacija. Moramo da budemo svesni da ovaj virus cirkuliše u našoj populaciji i da može da pronađe put do osetljive osobe”, upozorava doktorka Kisić Tepavčević.
“Virus slabiji i manje prisutan u populaciji”
Na pitanje o porastu broja obolelih u Beogradu, doktorka Kisić Tepavčević kaže da treba naglasiti da najveći broj osoba kod kojih je laboratorijski potvrđena infekcija nema nikakve simptome ili ima blage oblike kliničkog ispoljavanja.
“To su bili kontakti osoba kod kojih je već bila potvrđena infekcija. Upravo je to jedan od indirektnih pokazatelja da je oslabila aktivnost virusa u našoj populaciji jer imamo sve više otkrivenih slučajeva koji nemaju nikakve simptome”, objašnjava doktorka Kisić Tepavčević.
Kaže da se to jednim delom može prepisati povećanom obimu testiranja i velikim kapacitetima za testiranje, ali da su svi testirani bili u riziku.
“Imamo sve više pokazatelja koji govore da je pala aktivnost virusa. Jedan od njih je i povećan procenat asimptomatskih oblika ispoljavanja infekcije. Drugi je što imamo sve manje težih oblika bolesti koji zahtevaju mehaničku ventilaciju”, ističe doktorka Kisić Tepavčević.
Kaže i da u odnosu na početak epidemije imamo i produženje inkubacionog perioda.
“To znači da je virus manje prisutan u populaciji, da mu je slabija sposobnost da izazove bolest i da je potreban duži vremenski period da se umnoži u dovoljnoj količini da bi izazvao bolest”, objašnjava doktorka Kisić Tepavčević.
Sunce neće ubiti virus
Doktorka Kisić Tepavčević kaže da je ustanovljeno da i asimptomatski nosioci prenose zarazu, ali u nešto manjem obimu nego osobe za izraženim simptomima.
“Ukoliko su neprepoznati, pošto nemaju nikakve simptome i osećaju se dobro, onda mogu oko sebe da šire zarazu. Osoba koja ima tešku kliničku sliku, čak i ako ne prepoznamo o čemu se radi, ona se zbog težine kliničke slike ili sama izoluje u kući ili u bolnici, pa je njeno kretanje limitirano”, objašnjava doktorka Kisić Tepavčević.
Navodi da svi treba da se ponašaju kao da su potencijalni rezervoar infekcije.
“Sada ide period godine kada je inače smanjena mogućnost prenošenja kapljičnih infekcija i kada generalno ima manje oboljenja sličnih gripu. Nadali smo se da će tople vremenske prilike uticati da virus možda i nestane, ali južna hemisfera i Australija pokazuju da se i tamo i sada dešavaju slučajevi obolevanja”, kaže doktorka Kisić Tepavčević.
Ističe je potrebna specifična kombinacija faktora spoljašnje sredine da bi virus brzo nestao.
“To je temperatura preko 25 stepeni Celzijusa i vlažnost vazduha preko 20 odsto, pa čak uz određenu kombinaciju UV zraka on može da nestane za par minuta. Međutim, nije to nešto u šta treba da se pouzdamo. Moramo i mi tome da doprinesemo”, naglašava doktorka Kisić Tepavčević.
