Energija je jedina sila koja ne nastaje i ne nestaje, i zbog toga je važno naučiti kako je pravilno oblikovati i usmeriti da bismo se osećali dobro. Gotovo svakodnevno mogu se čuti izrazi poput "pun sam energije“, "mogla bih da poletim“ ili "nemam energije“, "osećam se umorno“. Zanimljivo je da je u svim navedenim slučajevima količina energije u telu gotovo ista, dok njena upotrebljivost i oblik utiču na naš subjektivni osećaj. Kako bismo se tokom celog dana osećali dobro, potrebno je izbalansirati tri faktora, a to su način ishrane, dnevna fizička aktivnost, i količina sna i odmora.
Na vrhu energetske piramide svakako je kvalitetna ishrana, koja podrazumeva konzumaciju velikog broja različitih namirnica u okviru glavnih obroka, kao i upotrebu prirodnih začina jer se upravo tako jelu dodaje značajna količina bioaktivnih supstanci koje povoljno utiču na zdravlje.
Sve hranljive materije, proteini, ugljieni hidrati, masti, vitamini i minerali, ali i antioksidansi, probiotici i prebiotici imaju svoje specifične funkcije koje omogućuju organizmu pravilno korišćenje i oblikovanje energije. Kada bismo unosili samo jednu vrstu namirnica, na primer, isključivo beli šećer, naše telo ne bi moglo da proizvede energiju jer bi mu nedostajali ostali nutrijenti koji učestvuju u probavi i pretvaranju šećera u druge oblike energije.
Zbog toga je važno imati dobro izbalansiranu i sveobuhvatnu ishranu. Namirnice uvek treba birati pametno, pa umesto krofne, kroasana ili belog peciva za doručak radije posegnite za celim žitaricama, jogurtom, kvalitetnim sendvičem ili voćem. Isto tako, u svakodnevnu ishranu uključite i kvalitetne masti. Nutricionističko istraživanje pokazalo je da se iz salata koje imaju dodatak kvalitetnih ulja, poput maslinovog ili bundevinog, bolje apsorbuju ključni antioksidansi i pojedini vitamini u odnosu na salate bez dodataka masti.
Jednostavna formula za dobro izbalansiran obrok sa kojom ne možete da pogrešite glasi: voće ili povrće + cele žitarice (musli/hleb) + proteini (mlečni proizvod, jaja, meso, riba) + kvalitetna biljna ulja (maslinovo, bundevino, laneno, ulje uljane repice)/orašasti plodovi + bilje/začini (bosiljak, vanila, cimet, origano, beli luk).
Naučna istraživanja nedvosmisleno su pokazala da uz raznovsnu ishranu fizička aktivnost povećava osećaj energije. Svaka fizička aktivnost, naročito rekreativnog tipa, usmerava pretvaranje energije u aktivan oblik, te dodatno podstiče ćelije na stvaranje energije iz zaliha u organizmu, što budi ceo organizam i stvara osećaj energičnosti i prijatnosti.
Upravo zato nakon laganog fizičkog napora, poput džoginga, vožnje biciklom, plivanja i dužih šetnji, nemamo osećaj da smo potrošili energiju, već upravo suprotno, da smo puni energije. Zato bi dnevna fizička aktivnost od 30 do 60 minuta trebalo da bude neizostavan deo dana jer se njome telo dovodi u stanje aktivnosti i podstiču ćelije na korišćenje nutrijenata u cilju stvaranja aktivne energije. Fizička aktivnost igra veliku ulogu posebno kod dece i mladih koji imaju povećanu potrebu za oslobađanjem energije iz tela.
Da je decu od najranijeg uzrasta potrebno edukovati o važnosti svakodnevne fizičke aktivnosti pokazuju i rezultati istraživanja sprovedenog na 4.800 učenika sedmih razreda iz 61 škole u Srbiji u okviru projekta “Zdravo Rastimo”. Prema njima, svakodnevnu fizičku aktivnost (brzi hod, igre sa loptom, trčanje, vožnja bicikla i sl.) u trajanju od najmanje jedan sat dnevno u toku nedelje koja je prethodila Istraživanju imalo je samo 35% učenika, a 4,5% učenika izjavilo je da su fizički neaktivni. “Zdravo Rastimo” je program edukacije osnovnoškolske dece o pravilnoj ishrani i važnosti fizičke aktivnosti kojim kompanija Nestlé nastoji da doprinese odrastanju zdravijih generacija.
Raspoloženje i dobar osećaj uveliko zavise i od toga da li smo telu i mozgu dali dovoljno vremena za odmor i regeneraciju, i zato su san i tzv. popodnevna siesta važan deo energetskog trougla. Tokom sna dolazi do preusmeravanja potrošnje energije na oporavak tela i ćelija, ali i opuštanja mišića, mozga i ostalih organa.
Najnovije istraživanje španskih naučnika pokazalo je da siesta u trajanju od maksimalno 30 minuta pozitivno utiče na rad kardiovaskularnog sistema, poboljšava koncentraciju i pamćenje, te značajno smanjuje nivo dnevnog stresa. To je potvrdilo i istraživanje skupa naučnika iz NASA-e, prema kojem najbolji učinak ima odmor u trajanju od 26 minuta, prilikom čega se dnevna produktivnost povećava za čak 34 odsto.
