Jeste li znali da, kada kritikujete, na sebe preuzimate lošu karmu onoga kome to činite? Ko bi na svojim leđima, osim svoje, hteo da nosi i teret tuđe karme?
Stoga, kada sledeći put počnete da kritikujete nekoga, setite se ovih nekoliko vrednih citata iz “Veda” ( najstarije svete staroindijske knjige) koji nam govore o prirodi kritikovanja i kako ono utiče na našu karmu.
“Neznalica nastoji da naudi mudrome svojom zlobom, a čineći to, on na sebe preuzima teret greha mudroga, koji je mudar čovek odbacio oprostivši neznalici.”(Vidura govori Dhritarastri: Mahabharata, Udyoga-parva 34.74)
10 TIPOVA LJUDI koji stvaraju NEGATIVU u vašem životu: Od ‘vrste’ 2 i 5 bežite koliko vas noge nose!
“Osoba koju kritikuju ne treba kritikovati natrag u znak osvete, jer će bol koju je osetio primanjem kritike, sama pojesti kritičara i poništiti rezultate njegovih dobrih dela.” (Dattatreya govori Saddhyama: Mahabharata, Udyoga parva 36.5)
“Tokom svog života, brahmana treba materijalni prestiž da smatra otrovom, a sramotu nektarom. Ako neko nauči da toleriše sramotu, njegova uznemirenost će se povući i srećno će spavati, srećno će se probuditi i srećno će se kretati. Osoba koja ga vređa će, zbog svog greha, postati žalosna, a njegova će sreća nestati u ovom i sledećem životu.” (Manu-samhita 2.162-163.)
OVAKVI LJUDI SU JEDNOSTAVNO ZLI: Pet karakteristika onih koji imaju POKVARENO SRCE
“Onaj ko nekoga hvali u njegovoj prisutnosti, ali ga kritikuje iza leđa, nije bolji od psa. Njegove šanse da se uzdigne do viših planeta, u ovom životu su potpuno isčezle.” (Bhishma govori Yudhisthiri: Mahabharata, Santi parva 115.11)
“Onaj ko ostaje tolerantan i ne postane ljut, zasigurno preuzima na sebe dobru karmu onoga ko ga kritikuje, a njegovi gresi (loša karma) se prenose na ljutitoga.” (Bhisma govori Yudhisthiri: Mahabharata santi-parva 115.3)
“Onaj ko se upušta u slavljenje ili kritikovanje nečijih materijalnih odlika ili ponašanja, vrlo će brzo zastraniti od puta koji je u njegovom najboljem interesu, uplićući se u iluzorne dualnosti ovog sveta.” (Krishna govori Uddhavi: Srimad Bhagavatam 11.28.2)
