Kažu da je malo potrebno za sreću, a nekad samo treba da sedite u tišini pored prijatelja ili voljene osobe i da ne radite ništa.
Možete se gledati, ili možda i ne – to je vaš izbor. U svakom slučaju, svaka osoba oseća neku vrstu unutrašnje radosti u takvoj situaciji jer je okružena ljudima sa kojima se oseća prijatno. Ne treba da traže više ništa kako bi okupirali svoju pažnju, čak ne treba da ispune prostoriju zvukom.Sedenje u tišini i osećanje prisustva prijatelja sasvim je dovoljno.
Ovakav način razmišljanja inspiran je sufizmom. Sufizam odnosno tasavuf zajednički je naziv za razne mističke pokrete koji se odlikuju insistiranjem na askezi, ljubavi, spoznaji duhovne istine i ekstatičkom jedinstvu sa voljenim Tvorcem, kao krajnjem cilju svakog pojedinca.
“Najgora stvar u životu je zaboraviti na samoga sebe. Prema tome potrebno je da transformišemo impresije, a ovo je moguće samo ako postavimo Biće između raznih vibracija spoljnog sveta i pameti. Kada neko unese između impresija i pameti ono što nazivamo Svest, evidentno je da se impresije pretvaraju u Sile i Moći Višeg reda…“
