Takođe, tvrde da fizička aktivnost bilo kog intenziteta može smanjiti rizik od smrti. Škola sportskih nauka u Oslu istraživala je osam postojećih naučnih studija koje su uključile 36.000 odraslih ispitanika. Svi su ispitanici bili stariji od 40 godina i dobili su uređaje koji su pratili njihove dnevne aktivnosti. Podelili su ih u četiri grupe, zavisno od toga koliko su bili aktivni. Pratili su ih šest godina.
Gotovo šest posto ispitanika, njih 2.149, umrli su tokom trajanja studije koju su objavili u naučnom časopisu British Medical Journal. Voditelj istraživanja, profesor Ulf Ekelund, ustanovio je da je bilo kakva fizička aktivnost povezana s nižim rizikom od smrti zbog bilo kojeg uzroka.
U grupi koja je bila najviše aktivna ljudi su imali 73 posto niže šanse od umiranja. Oni su se oko pet sati na dan bavili lakšim poslovima, dok su 24 minute u danu proveli u umjerenim aktivnostima.
– Ti rezultati su potvrdili izreku da je raditi nešto bolje od raditi ništa. Ako ste neko ko tokom dana ne dosegne nivo umerene fizičke aktivnosti, poželjno je da se bavite lakšim aktivnostima poput kućanskih poslova ili ste uopšteno više na nogama. To ima svoje benefite – kazala je doktorka Šarlot Edvardson sa Univerziteta Lester.
Od badmintona do joge, plesa ili tai čija, mnogo je načina koji nam pomažu da duže ostanemo zdravi, kazala je Džes Kuene ne iz firme “Centre for Ageing Better”.
– Ako želite biti zdravi i nezavisni kad ostarite, treba više raditi na sebi tokom četrdesetih i pedesetih godina. Uz aerobne vežbe poželjno je hodati, plivati ili voziti bicikl. Uz ojačavanje mišićne strukture poboljšavamo i našu ravnotežu. Takav način života ne samo da nam dodaje godine, nego dodaje život tim godinama produžavajući period u kojem ostajemo fit, zdravi i slobodni – tvrdi Džes.
