Mladi često prave katastrofalne kombinacije kofeina, alkohola, amfetamina i ekstazija. Ako se duže uzimaju, dovode do drhtavice, slabosti mišića, oduzetosti, lupanja srca, glavobolje, gušenja, pišu "Večernje novosti".
Energetska pića postala su deo svakodnevice mladih. Odavno ih ne konzumiraju samo na žurkama, u klubovima i diskotekama, već i na školskom odmoru uz užinu.
Za masovnu upotrebu u velikoj meri su odgovorne reklame u udarnim emisijama, a deca i tinejdžeri vole “adrenalinski naboj”, koji osete kada popiju energetski napitak.
* Odavno je poznato da ta pića nisu zdrava, ali je i dalje enigma u kojoj su meri opasna po zdravlje, naročito ako se uzimaju svakodnevno i u većoj količini?
– Ako se piju u umerenoj količini, bez ikakvih dodataka, energetska pića ne moraju da ostave negativne posledice. Međutim, problem je što se najčešće kombinuju sa alkoholom, amfetaminima i ekstazijem. To uživanje bez granica ostavlja neželjene, uglavnom teške i ozbiljne posledice – objašnjava dr Vesna Pantić – Palibrk, načelnik Jedinice za unapređenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
* Kako deluju energetska pića?
– Najpopularnija pića su ona koja se najviše reklamiraju, a popularna su kod mladih jer brzo i efikasno otklanjaju umor, deluju stimulativno, smanjuju stres i potrebu za snom. Zbog toga su omiljenija i odraslim osobama, zaposlenima i sportistima. U kombinaciji sa alkoholom ili drogama, samo kratkoročno izazivaju željeni efekat, dok dugoročno mogu da dovedu do drhtavica, oduzetosti i mišićne slabosti, nesvestice, pospanosti, nervoze, lupanja i ubrzanog rada srca, mučnine, povraćanja, glavobolje, grča bronhija, teškog disanja. Posledica su nekada i smrtonosne, zbog čega je Evropski komitet za hranu u više navrata izdavao upozorenje da sa energetskim napicima moramo biti obazrivi!
* U čemu se ova pića razlikuju od osvežavajućih napitaka?
– Iako su sličnog ukusa kao obična osvežavajuća pića, energetska sadrže tri specifična sastojka, koji su pojedinačno ili zajedno prisutni u znatno većoj količini nego u ostalim namirnicama. To ih i čini potencijalno opasnim, a sastojci su kofein, taurin i D-glukuronolakton.
* Kako sporni sastojci deluju na organizam?
– Kofein iz energetskih napitaka može da ubrza rad srca, pojača kontrakcije srčanog mišića i krvni pritisak. Na osnovu većeg broja studija, efekti se javljaju i pri unosu 6 mg kofeina na 1 kg telesne težine, što je posebno naglašeno prilikom vežbanja ili druge jače fizičke aktivnosti. U većini energetskih napitaka kofein je prisutan do 320 mg u litru.
Odrasla zdrava osoba koja unese jednu do dve limenke, po onome što piše na deklaraciji proizvoda, ne izlaže se velikom riziku prekomernog unosa kofeina, pod pretpostavkom ga nije unosila i na drugi način, odnosno da nije pila kafu. U protivnom, kada se redovno unosi više kofeina, uz kombinaciju sa alkoholom, može doći do srčanih aritmija i maskiranja intoksikacije alkoholom. Ako uz ovo postoji i naglašena fizička aktivnost, što može da bude i igranje u diskoteci, a posebno sportski trening, povećava se mogućnost za nastanak srčanih problema, dehidracije i toplotnog udara.
* Kolike su normalne doze kofeina?
– Stručno mišljenje Evropske uprave za bezbednost hrane (EFSA) je da doza od 3 mg na kilogram telesne težine za osobu od 70 kg, ne predstavlja rizik po zdravlje. Ista količina kofeina nije problematična ako se unosi najmanje dva časa pre intenzivne fizičke aktivnosti, u normalnim uslovima temperature i vlažnosti vazduha. Naravno, ako je odrasla osoba potpuno zdrava, doza može biti i duplo veća.
* Koliko kofeina smeju da unose deca, adolescenti, trudnice?
– Kada deca uzimaju energetski napitak, a inače ne konzumiraju velike sadržaje kofeina, mogu da imaju promene u ponašanju. To se manifestuje kroz razdražljivost, nervozu, anksioznost. Isto se dešava i sa trudnicama. Zato na svakom pakovanju energetskog napitka i stoji upozorenje da nije za decu i trudnice.
Ipak, ne postoji dovoljno informacija o bezbednom unosu kofeina za ove populacione grupe. Međutim, Francuska agencija za hranu, životnu okolinu, zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) je na osnovu prijavljenih neželjenih efekata kod konzumenata, posebno izrazila zabrinutost zbog “hronične upotrebe većih količina kofeinskih i energetskih napitaka” kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata, kao i osoba opterećenih određenim bolestima.
* Koje su posledice?
– Ustanovljeno je da kod trudnica postoji rizik za usporeni rast fetusa, a kod dojilja mogućnost da kofein dospe u mleko. Deca i adolescenti mogu da dožive poremećaj spavanja i razvoj kofeinske zavisnosti tokom života. Ukoliko preterano uživaju u kofeinskim i energetskim pićima, mogu da se jave ozbiljne komplikacije kod kardiovaskularnih i psihijatrijskih bolesnika, obolelih od neuroloških bolesti, pacijenata sa insuficijencijom bubrega i oštećenjima jetre.
* Kako deluje sastojak taurin?
– Taurin je prisutan u enormnim količinama u energetskim pićima, a definitivne posledice još nisu do kraja razjašnjene. Ova supstanca, koja je inače prisutna u hrani, naročito u plodovima mora i mesu, dnevno se unosi od 60 do maksimalno 400 mg, ali u energetskim napicima može da bude zastupljena do 4.000 mg po litru.
Taurin je uključen u brojne fiziološke procese u organizmu, a uticaj velikih doza unetih kroz energetska pića još nije dovoljno poznat. Pretpostavlja se da utiče na promenu ponašanja, povećava aktivnost, izaziva poremećaj motorike, što je verovatno posledica njegovog dejstva na nivou centralnog nervnog sistema. Ali, da bi se znao precizan odgovor, neophodno je sprovođenje neuroloških studija kod ljudi.
* I sastojak D-glukuronolakton je deo energetskih pića?
– U odnosu na kofein i taurin, D-glukuronolakton ne sadrže baš sva energetska pića. Tamo gde je prisutan, ima ga od 2.000 do 2.400 mg po litru, što je izuzetno velika doza, posebno kada se zna da ga u vinu, najbogatijem izvoru D-glukuronolaktona, ima svega 20 mg po litru. U namirnicama je zastupljen u malim koncentracijama, od 1 do 2 mg. Nažalost, uticaj ovolike količine ovog sastojka koji se unosi putem energetskih napitaka, nije dovoljno istražen. Naročito u interakciji sa kofeinom, taurinom ili alkoholom.
* Zašto se u javnosti stvara utisak da energetska pića nisu štetna?
– Iako ni za jednu od tri sporne supstance nije dokazano da je štetna, ne smemo zaboraviti Paracelzusov princip da “količina supstancu čini toksičnom”.
Shodno tome, moramo imati na umu da su i doze sastojaka u energetskim napicima značajno veće nego što ih unosimo kroz ishranu. Nauka još ne raspolaže podacima o dnevno prihvatljivim dozama kofeina, taurina i D-glukuronolaktona, koje se smeju unositi bez posledica po zdravlje. Zato svuda u svetu stručnjaci savetuju izbegavanje ili makar oprez prilikom konzumiranja, posebno kada je reč o mladim ljudima.
