Evo zašto je bitno redovno posećivati kardiologa

Imajući u vidu činjenicu da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti, kako u Srbiji tako i u svetu i da iz godine u godine broj ljudi koji umiru usled posledica kardiovaskularnih bolesti raste, jasno je zašto je bitno redovno posećivati kardiologa.

Doktor
hang_in_there / Foter / CC BY

U poslednje vreme je, nažalost, infarkt miokarda sve češća pojava i kod mladih ljudi. Prevencija je zlatno pravilo kada je u pitanju briga o sopstvenom zdravlju. Redovne analize krvi i povremeni preventivni specijalistički pregledi poželjni su i ukoliko nemate nikakve zdravstvene tegobe i simptome.

Kako odabrati dobrog kardiologa?

Koliko su bitni redovni pregledi, toliko je važno i da izaberete dobrog stručnjaka, jer su pravilna i pravovremena dijagnostika i odgovarajući programi prevencije od ključnog značaja. Ukoliko se ne možete osloniti na preporuke prijatelja ili nemate već odabranog ili porodičnog kardiologa, pomoć pri izboru možete potražiti i putem raznih online portala.

Brojne klinike nude mogućnost velikog broja dijagnostičih pregleda iz oblasti interne medicine i svih njenih grana. Relevantne stručnjake iz oblasti kardiologije možete lako pronaći  ukoliko u Gugl pretraživač ukucate ključne reči, u zavisnosti od mesta svog boravka  (npr. „Kardiološke ordinacije Beograd”).

Faktori rizika koji najbolje pokazuju zašto je bitno redovno posećivati kardiologa

Iako na neke faktore rizika ne možete da utičete (kao što su genetska predispozicija, pol i godine starosti), postoji mnogo načina na kako možete smanjiti rizik od srčanih oboljenja. U najznačajnije promenljive faktore ubrajaju se: povišen krvni pritisak i nivo šećera u krvi, pušenje, fizička neaktivnost, povećana telesna masa. Eliminacijom promenljivih faktora rizika moguće je preduprediti nastanak srčanih bolesti.

Bolesti srca mogu imati jaku genetsku komponentu. Ako primetite obrazac srčanih oboljenja u svojoj porodici, uključujući visok holesterol i visok krvni pritisak, obavite preventivni kardiološki pregled. Porodična istorija bolesti je jedan od najvažnijih faktora rizika i nipošto je ne treba zanemarivati. Ukoliko imate genetsku predispoziciju, svakako ste u u većoj opasnosti od srčanih oboljenja, pa su utoliko redovni kardiološki pregledi važniji. Takođe, iako muškarci imaju veći rizik od infarkta miokarda, u starijoj životnoj dobi šanse za srčana oboljenja kod oba pola su izjednačene, uz čak lošiju prognozu fatalnog ishoda kada su u pitanju žene.

Povećan holesterol je još jedan bitan faktor rizika, a s obzirom na to da ne izaziva simpotme, najčešće se otkriva slučajnom analizom krvi i može biti teško kontrolisati ga. Takođe, ako vaš krvni pritisak raste ili vam je već konstatovana hipertenzija, trudite se da ga držite pod kontrolom. U slučaju da vam je dijagnostikovan dijabetes ili preeklampsija, imate dva do četiri puta veći rizik od srčanih oboljenja.

Ostala rizična stanja

Ustanovljeno je da postoji veza i između zdravlja desni i zdravlja srca, čemu svedoči činjenica da stručnjaci preporučuju češće posete stomatologu osobama sa srčanim problemima, i obrnuto. U tom smislu adekvatna oralna higijena i redovne posete stomatologu mogu biti usko povezane sa učestalošću kardioloških pregleda.

Oni koji su imali neku urođenu srčanu bolest (CHD), čak i ako više ne pate od iste, treba redovno da posećuju kardiologa. Kvalitet života odraslih koji su ranije operisali neku koronarnu bolest (u detinjstvu) značajno se povećava rutinskim pregledom kod specijalizovanog kardiologa u odrasloj životnoj dobi.

Ukoliko vam se javljaju ponovljeni i uporni bolovi u grudima, simpotomi kao što su lupanje srca, vrtoglavica, uz oticanje udova i utrnuće šake, nemojte ih ignorisati, jer se možda radi o hitnom stanju. Ne odlažite poziv hitnoj pomoći.

Koliko često treba posećivati kardiologa?

Za početak, važno je da obavljajte redovne godišnje sistematske preglede, uz obaveznu kompletnu proveru krvne slike barem jednom u godinu dana. Ukoliko nemate druga rizična stanja, povišen krvni pritisak i istoriju zdravstenih tegoba, biće dovoljna poseta kardiologu i jedanput godišnje, u vidu redovnog sistematskog pregleda. Međutim, ako ste u srednjoj životnoj dobi i već imate neki od navedenih faktora rizika, posete kardiologu ćete vršiti u dogovoru sa svojim odabranim lekarom (najčešće je to u rasponu od tri do šest meseci, a po potrebi i češće).

Ukoliko imate neki od navedenih faktora rizika, obavezno se pridržavajte terapije, uzimajte lekove onako kako ih je vaš lekar prepisao i sledite zdraviji način života. Rutinski pregledi kod lekara specijaliste i redovne kontrole, uz fizičku aktivnost, eliminaciju loših navika i poštovanje principa pravilne ishrane mogu vam pomoći da sačuvate zdravlje svog srca i do pozne starosti.