Neki virusi mogu da inficiraju i srčani mišić i izazovu direktno oštećenje srca, dok ga drugi oštećuju indirektno, preko imunog sistema. Njegova aktivacija, kao odgovor na infekciju, okidač je za otpuštanje hemikalija u telu koji se nazivaju citokini.
Uloga citokina je da pomogne u gašenju infekcije. Međutim, oni nekad dostignu tako visok nivo da nastane takozvana “citokinska oluja”. Ona može da ošteti srčani mišić.
Pre pandemije korona virusa, miokarditis je javljao kod najviše deset pacijenata na 100.000 ljudi godišnje, prema svetskim statistikama. Najčešće su obolevali muškarci i to starosti između 18 i 30 godina. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, rizik je povećan nakon obolevanja od kovida, na 146 slučajeva na 100.000 ljudi. Sada je pomerena i starosna granica opasnosti, na muškarce starije od 50 godina i decu mlađu od 16 godina, navodi Medikal Dejli.
Simptomi miokarditisa uključuju bol u grudima, ubrzan ili nepravilan rad srca kao i plitak dah. Takvo disanje je karakteristično ne samo tokom naprezanja, već i u stanju mirovanja.
Pacijent pati od jakog umora, glavobolje, bola u mišićima i zglobovima, a moguća je povišena temperatura kao i dijareja. U delovima nogu, naročito kod zglobova i stopala, može doći do skupljanja viška tečnosti. Miokarditis kod dece može dovesti i do nesvestice.
