HPV VIRUS I KONDILOMI: Sve što treba da znate I PRE nego što krenete kod lekara

HPV (humani papiloma virus) je virus koji se najčešće prenosi seksualnim odnosom. To su mali DNK virusi, bez omotača koji pripadaju familiji Papillomaviridae.

Pixabay.com

Pored hlamidije, HPV virus danas predstavlja najčešću seksualno-prenosivu infekciju I dok je hlamidija najčešći mikrobiološki uzrok steriliteta, HPV virus je najčešći mikrobiološki uzrok raka grlića materice i polnih bradavica (kondiloma).

Na osnovu pojavljivanja simptoma, HPV virusi se mogu podeliti u tri grupe:

  1. Latentne – (Prisustvo HPV virusa bez simptoma)
  2. Subkliničke – (Prisustvo HPV virusa sa blagim simptomima)
  3. Kliničke – (Prisustvo HPV virusa sa vidljivim, izraženim simptomima)

Smatra se da više od 50% seksualno aktivnih žena se zarazi jednom vrstom HPV virusa ili se zarazi sa više vrsta HPV virusa tokom njihovog života. U najvećem broju slučaja, dolazi do potpune razgradnje virusa bez pojavljivanja ikakvih simptoma, ali postoji i mogućnost da se pojave simptomi i da se poveća rizik za stvaranje karcinoma grlića.

Šta raditi ako se otkrije prisustvo HPV virusa u vašem telu?

Prisustvo HPV virusa u vašem telu ima posledicu povećavanja rizika za nastanak karcinoma grlića materice, kondilome i za prenošenje infekcije na vašeg partnera. HPV virus se može povlačiti i ponovo pojavljivati u organizmu nekoliko puta tokom života, a da posledice ni ne osetite.

Posledice variraju i one zavise od vise stvari: pola, starosti, nasleđa, jačine (otpornosti) organizma, uzimanja lekova itd…

Kao prevencija HPV virusa, ne preporučuje se prekomerna upotreba antivirusnih lekova protiv HPV virusa, već se preporučuje kontrola kod ginekologa, radjenje Papa testa i odgovoran seksualni odnos.

Prevencije i smanjenje rizika za infekciju HPV virusom:

  • Korišćenje prezervativa (kondoma), kontracepcije
  • Izbegavanje ranih seksualnih odnosa (seksualni odnosi sa manje od 14 godina)
  • Izbegavanje cestog menjanja partnera
  • Izbegavanje upotrebe hitne kontracepcije (Plan B pilula)
  • Cesti pregledi kod vašeg ginekologa, najredje jednom godišnje
  • Izbegavanje u stupanje u seksualne odnose pod dejstvom alkolola ili droga
  • Izbegavanje u stupanje u nebezbedan seksualni odnos
  • Pravilna higijena
  • Izbegavanje trudnoce sa manje od 18 godina
  • Informisanost i edukacija o HPV virusu

Česta pitanja vezana za HPV virus

Koliko tipova HPV virusa postoji?

Postoji više od 140 vrsta HPV virusa, od kojih oko 40 mogu imati posledice kao što su razne infekcije. Većina vrsta ovog virusa uopšte nema simptome samim time, inficirirana osoba ni ne zna da je zaražena HPV virusom.

Koliko je česta zaraza HPV virusom?

Infekcija ovim virusom je veoma česta. Infekcija ovim virusom je jedna od najčešćih seksualno prenosivih infekcija. Toliko je učestala infektivnost ovog virusa da skoro sve seksualno aktivne žene u nekom trenutku u životu budu zaražene HPV virusom. Svake godine oko 14 miliona novozaraženih ljudi pojavi.

Od 14 miliona, oko 350.000 osoba boluje od polnih bradavica.

Svake godine, u SAD-u, oko 17.500 žena se zarazi HPV virusom. Takođe, 1 u 100 seksualno aktivnih osoba ima genitalne kondilome.

U Crnoj Gori, godišnje se registruje preko 120 slučajeva karcinoma grlića materice.

Koje su posledice koje HPV virus može da ostavi?

Najveći broj zaraženih osoba ovim virusom ne dobije posledice i nema nikakve zdravstvene probleme. Otprilike 9 u 10 infekcija prodje bez ikakvih problema u periodu od 2 godine. Ali postoji mala mogućnost da HPV virus stvori razne probleme kao što su:

  • Genitalne kondilome (bradavice u predelu genitalija)
  • Karcinom grlića materice
  • Karcinom usne duplje i ždrela
  • Karcinom anusa
  • Karcinom vulve i vagine

Tipovi HPV virusa koji imaju posledicu stvaranja karcinoma nisu isti kao tipovi HPV virusa koji imaju posledicu stvaranja genitalnih kondiloma

Kako se prenosi HPV virus?

Ovaj virus se prenosi seksualnim dodirom. U većem udelu, infkecija nastaje tokom vaginalnog ili analnog odnosa. Osoba se može zaraziti virusom iako njen partner nema nikakve simptome iako je partner imao odnose sa inficiranom osobom pre godinu dana.

Takođe postoji šansa da trudna žena, zaražena HPV virusom, prenese infekciju na novorođenče tokom porođaja. U tom slučaju, kod bebe može doći do razvijanja rektog stanja pojave kondiloma.

HPV Vakcina

Vakcinacija prevashodno štiti od infekcija HPV-om. Zato pruža nabolju zaštitu ako se izvrši pre početka seksualnog života. Vakcinacija protiv HPV-a smanjuje rizik pojave raka grlića materice, ali ga i ne isključuje. Iako ste vakcinisani, veoma je važno da nastavite redovno da idete na ginekološke  preglede Papanikolau testom.

Deca uzrasta od navršenih 9 godina života bi trebalo da prime vakcinu. Tinejdžeri oba pola koji nisu kao deca primili ovu vakcinu mogu da je prime kasnije. Mlade žene mogu da prime vakcinu do 26. godine a mladi muškarci do 21. godine života. Da bi HPV vakcina bila efikasna mora se primiti pre izlaganja HPV-u odnosno pre stupanja u seksualne odnose.

Čak iako je osoba već stupila u prvi seksuali odnos može da primi vakcinu protiv HPV virusa. Imajući u obziru da HPV infekcija obično nastaje odmah posle što osoba stupi u prvi seksualni odnos, ona ne mora biti izložena svim vrstama HPV virusa koji su sadržani u vakcini tako da će vakcinacijom dobiti zaštitu od onih vrsti HPV virusa kojima nije bila izložena.

Vakcina nema kratkotrajno trajanje, prema raznim kliničkim studijima i ispitivanjima, vakcina protiv HPV virusa traje najmanje 10 godina.

KONDILOMI

Kondilomi su veoma zarazna seksualno prenosiva bolest koji nastaju kao posledica prisustva HPV virusa u organizmu. Polne bradavice, odnosno kondilome je veoma moguće da se dobiju i prilikom nošenja kondoma tokom odnosa. Gotovo je nemoguće biti bezbedan od ove bolesti. Dovoljan je samo dodir sa zaraženom kožom ili sluzokožom ili kontakt preko telesnih tečnosti zaražene osobe da biste se zarazili.

Simptomi kondiloma

Simptomi kondiloma su uglavnom male rozikaste tačkice koje izgledaju kao bradavice (šiljasti kondilomi), boja im može varitati, mogu biti crvene, roze ili bele boje i mogu izgledati kao fleke u genitalnom području (ravni kondilomi).

Simptomi se ugavnom ne pojavljuju odma po infkeciji sa HPV virusom, naime, kondilomi će ce pojaviti kada je organizam najslabiji, može da prodje i do 3 meseca od dobijanja infekcije.

Zdrava hrana i trening su veoma bitni faktori u sprečavanju kondiloma.

Kondilomi se mogu pronaći u predelu vagine ko i u unutrašnjosti vagine i u unutar velikih i malih usana vagine. Mogu se i nastaniti i dublje unutar vagine, zbog čega je obavljanje Papa testa neophodno kako ne bi došlo mogućih komplikacija.

Kondilomi u trudnoći

Uglavnom, prisustvo kondiloma neće uticati i neće ostaviti posledice na trudnoću. Normalno je ako ste trudni i ako imate kondilome, da vas vaš ginekolog češće pregleda i da vam preporuči određenu terapiju ukoliko je neophodno. Ukoliko ste zaraženi HPV virusom, recite to što pre vašem doktoru jer postoji mogućnost da se infekcija prenese na novorođenče tokom porođaja.

U manjem procentu, kondilomi mogu prouzrokovati probleme tokom trudnoće. Polne bradavice mogu da nabubre i da prokrvare. Rast kondiloma može otežati mokrenje, mogu i da blokiraju njihovom veličinom porođajni kanal, ukoliko se porođajni kanal blokira, porođaj carskim rezom je neophodan

Lečenje kondiloma

Metode lečenja podrazumevaju:

  • Smrzavanje – korišćenje tečnog azota kako bi se uništile bradavice
  • Terapija laserom
  • Terapija aparatima pod visokom temperaturom – elektrokauterom ili “loop” elektrohirurško uklanjanje bradavica
  • Hirurgija – hirurško uklanjanje bradavica velikih dimenzija

Pre intervencije uklanjanja polnih bradavica treba uraditi kolposkopiju i PA test, cervikalni i vaginalni bris. Intervencija se radi u loklanoj anesteziji ili analgosedaciji. Trajanje intervecije zavisi od raširenosti i veličine promena. Nakon intervencije može se javiti bol, crvenilo i otok na mestu sa kojeg su kondilomi uklonjeni.

Terapija nakon intervencije podrazumeva lokalne anestetike, sredstva koja poboljšavaju epitelizaciju, antiseptičke rastvore za lokalnu primenu i antibiotike. Posle intervencije, u periodu od 6 nedelja preporučljiva je apstinencija.

Najčešća komplikacija je recidiv – ponovno javljanje bradavica.

HPV vakcina se primenjuje od 2006. Imunizacija sa HPV vakcinom sprovodi se u 33 zemlje Evrope. Nedavna istraživanja zabeležila su da se u poslednjih  deset godina stopa infekcije HPV-om smanjila u zemljama sa visokim nivoom imunizacije. Registrovane vakcine ne štite od svih tipova HPV-a, koji mogu dovesti do nastanka raka grlića meterice. U Srbiji su registrovane dve vakcine –  Cervarix i Gardasil.  U Srbiji još nema nacionalnog programa vakcinacije sa HPV vakcinom.

Česta pitanja o kondilomima

Kako prepoznati kondilome?

Ukoliko primetite promenu boje kože u genitalnom području, čak i u najmanjim veličinama, boje mogu da variraju, od braon ka crvenoj i roze do bele boje. Ali promena boje kože se ne mora ispoljiti, zato je potrebno da se uradi Papa test kako biste se uverili da niste inficirani.

Da li kondilomi svrbe?

Svrab kao i peckanje mogu biti prisutni u genitalnom području i to je jedan od simtoma kondiloma. Ta posledica kondiloma nam govori da je koža iritirana i po svaku cenu se treba izbeći češanje jer onda može doći do prenošenja bradavica i na okolne predele i na veću površinu.

Kako izgleda oporavak nakon uklanjanja kondiloma?

Sam oporavak nakon skidanja kondiloma varira u odnosu na to kojom metodom su sami kondilomi skinuti. Uglavnom, oporavak je kratak i brz, vrlo brzo bez velikog čekanja se možete vratiti svakodnevnim akitvnostima.

Prethodno inficiranu površinu treba nekoliko dana nakon uklanjanja kondiloma treba prati sa dezificijensima kako bi se sprečio novi nastanak kondiloma.

Ukoliko su kondilomi uklanjani hirurskim metodom, oporavak je malo duži. Pacijent ostaje u bolnici 3 dana i nakon odlaska iz bolnice, pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima, a potpuni oporavak može trajati do 35 dana.

Treba li se upuštati u seksualne odnose nakon uklanjanja kondiloma?

Nakon uklanjanja kondiloma, preporučuje se korišćenje zaštite tokom seksualnih odnosa, a tokom terapije njihovog uklanjanja, seksualni odnosi se trebaju izbegavati. Kondom ne daje 100% zaštitu jer ne pokriva sve regije koje mogu biti zaražene, ali u svakom slučaju se treba koristiti.

Kreme kao način skidanja kondiloma

Postoji i način da se kondilomi skidaju nanošenjem krema koje u sebi imaju imikvimod. Krema se nanosi na zaražen deo kože i nanosi se sve dok kondilomi ne budu nestali.

Postoje i razne prirodne metode za skidanje kondiloma, Ricinusovo ulje se preporučuje jer njena kiselost može ukloniti polne bradavice, takođe smola iz maslačka može ukloniti bradavice, pored ove dve prirodne metode, postoje mnoge koje će isto pomoću u uklanjanju kondiloma.

Autor: mr sci med dr Miloš Radovic

Stariji konsultant ginekolog ordinacije Raović

Načelnik dnevne bonice KGA UKCS