Ali kako se pomenute namirnice često povezuju s ostalim nezdravim navikama poput pušenja ili nedostatka fizičke aktivnosti, naučnici kažu da je potrebno obaviti dodatna istraživanja da bi se slika u potpunosti zaokružila. Odnos između ishrane i bolesti je obično složen i rezultati istraživanja često se pogrešno tumače.

Rezultati francuskih naučnika objavljeni su prošli nedelje u stručnom časopisu JAMA Internal Medicine pokazuju da se povećanjem udela ekstremno prerađenih namirnica u ishrani za samo 10 odsto rizik od preuranjene smrti od bilo kojeg uzroka povećao za 15 odsto. 

Radi se o preterano obrađenim i visokokaloričnim namirnicama s previše soli, šećera, ugljenih hidrata, zasićenih masti, pojačivača ukusa i ostalih aditiva od kojih su neki kancerogeni.

Reč je uglavnom o jelima u čijem su industrijskom procesu proizvodnje korišćeni procesi poput hidrogenizacije, hidrolize, ekstruzije ili prethodna obrada prženjem.

Ne smeju se zaboraviti ni jela s dodatim bojama, emulgatorima, pojačivačima ukusa i ostalim aditivima. Mnogi sadrže vrlo malo vitamina i vlakana. 

Odranije je poznato da ekstremno prerađena hrana povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti, karcinoma, dislipidemije i arterijske hipertenzije. Na osnovu nekoliko stepeni industrijske prerade isti tim francuskih naučnika je prošle godine proučavao uticaj konzumiranja prerađene hrane na razvoj karcinoma.

U skladu s NOVA sistemom klasifikacije hrane koji priznaju svetske zdravstvene organizacije, među njima i UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), hrana se, u zavisnosti od stepena prerade kategorizuje u četiri grupe – niska ili nikakva prerada, korišćenje dodataka u pripremi hrane, prerada hrane i ekstremna prerada. Naučnici ističu da je najopasnija za zdravlje grupa ekstremno prerađene hrane, koja se svrstava u četvrtu skupinu NOVA sistema klasifikacije hrane. 

Za razliku od ekstremno prerađene, minimalno prerađena hrana i nakon obrade zadržava i izgled i nutrijente. U ovu grupu, npr. spadaju prethodno naseckano i za prodaju pripremljeno voće i povrće pakovano u vrećicama kao salata ili sveže zamrznuto. Tu su još i konzervirana tuna i pasulj, kao i paradajz u konzervi. 

Nasuprot tome kompoti s voćem s dodatim šećerom spadaju u grupu prerađene hrane, ali voćni deserti s dodatim šećerom, bojama i sredstvima za teksturiranje smatraju se ekstremno prerađenom hranom. Zasoljeno meso spada u prerađenu hranu, ali dimljeno meso s dodatim nitritima i konzervansima klasifikuje se u ekstremnno prerađenu hranu. 

Studija francuskih naučnika sprovedena je između 2009. i 2017. godine, a u njoj je učestvovalo oko 45.000 ispitanika starijih od 45 godina.