Prim. dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog, otkriva da u svojoj ordinaciji trenutno leči 30 pacijenata sa „produženim kovidom“, da je svaki od njih priča za sebe i zahteva individualni pristup i terapiju.
– To su ljudi koji su praktično „između sistema“. Nisu više za kovid ambulantu, a nisu ni dobro jer imaju usporen oporavak. Dužina oporavka, inače, zavisi od težine bolesti, od toga da li su pacijenti imali upale pluća, koliko dugo su imali povišenu temperaturu, da li su primali kiseonik ili ne. Nažalost, mnogi pacijenati koji su preležali kovid 19 imaju tzv. „mentalne magle“ koje opisuju kao stanje „da su negde krenuli, a ne znaju gde“. Osećaju da se brzo zamaraju, imaju hroničan umor, lupanje srca, znojenje, suvi kašalj, gubitak koncetracije, glavobolje, posttraumatski stres sindrom, promene na perikardu, opni koja obavija srce, ožiljke na plućima… – objašnjava doktorka.
U laboratorijskim analizama, kaže, kod tih pacijenata može da se uoči povišena vrednost CRP, D dimera, feritina, LDH, što ukazuje da se ova bolest kod njihsporije povlači.
– Kod pacijenata kod kojih period rekonvalescencije traje duže govorimo o tzv. dugotrajnom ili long kovidu – objašnjava.
Prema njenim rečima najvažnije je da se pacijenti jave pulmologu posle prolaska aktivne faze bolesti kako bi se ustanovilo kakvo je stanje na plućima, ali i u celom organizmu, i da se oni redovno prate.
– Takođe je važno da se svaki pacijent posmatra i leči kao jedinstven, da se eventulana terapija propisuje svakom pacijentu prema njegovim simptomima i kliničkom stanju. Borba protiv kovida nastavlja se i posle negativizacije testa. Zato je potrebna saradnja pacijenata i lekara, uz redovno praćenje laboratorijskih analiza. U ovo lečenje moraju da se uključe i kardiolozi, da prate eho srca i eventualno holter i EKG. Ne manje važna je i saradnja neurologa i psihijatra, pošto većina pacijenata posle kovida pati od poremećaja koje podsećaju na posttraumatski stres sindrom – rekla je.
