Lekovita priroda - Lisičnjak je širom Evrope zaštićena vrsta. Sadrži veliku količinu radijuma, flavonoide, organske kiseline i blagotvorna ulja. Pomaže kod reume, rana, tegoba sa bubrezima, prostatom
Trajna zimzelena biljka koju zovu crvotočina, lisičnjak ili zmijina mahovina (Lycopodium clavatum) ima dugačku puzeću stabljiku, račvasto razgranatu i pokrivenu gustim, sitnim listićima. Raste na većoj nadmorskoj visini u čitavoj Evropi, u zimzelenim šumama i na neplodnom tlu. Kada je direktno izložena suncu, brzo žuti i vene.
Pripada porodici paprati, ali ima plodno klasje sa sporama, koje se na dodir otvaraju i stvaraju oblak praha bez ukusa i mirisa. Ako je prah dobrog kvaliteta, onda je lagan, žućkast, pomalo mastan i zadržava se na prstima zbog masnog ulja nalik ricinusovom, koje nikada ne može da užegne. U vatri lako gori svetlećim iskricama, zbog čega ga u narodu zovu i “munjin prah”. U homeopatskoj medicini se koristi za posipanje po ranama.
U lekovite svrhe se koristi cela biljka ili samo seme, odnosno prah iz spora, koje u narodnoj medicini zovu i brašno. Lisičnjak je u mnogim zemljama zaštićena vrsta, pa se preparati mogu nabaviti isključivo u apotekama kao pomoćna lekovita sredstva. Sadrži flavonoide, triterpene i najvažniji alkaloid likopodin, kiselo masno ulje, glicerin, organske kiseline, zasićene kiseline palmitin, stearin, arahin, limunsku i jabučnu kiselinu. Ima i proteine, šećer, smolu i jedinjenja aluminijuma. Ima veliku količinu radijuma, koji se oslobođa iz listića i klasja, a efikasno leči mnoge bolesti. Biljka je delotvorna kod reumatskih obolenja, kao što je kostobolja i artritične promene na zglobovima.
U tradicionalnoj medicini, prah spora se posipa na rane, odnosno dekubitis koji imaju bolesnici koji dugo leže. Koristi se i kao puder protiv ojeda i osipa kod dece i odraslih. Gojazne osobe mogu da ga stave na prevoje kože i tako otklone neprijatan miris znoja. Za ove namene, u apotekama može da se nađe i kao likopodiumspora.
Biljka pomaže i kod bolesti mokraćnih kanala i bešike, a budući da pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline, koristi se i u lečenju gihta. Priprema se kao čaj i leči urinarne tegobe i probleme polnih organa, izbacuje pesak iz bubrega i ublažava bubrežne napade poznate kao kolike. Dovoljno je da se na bolno mesto stavi kesica sa 100 grama osušene biljke i bol će brzo prestati.
Na isti način uklanjaju se i bolovi koje uzrokuje giht, spondiloza, reuma, sinusi, oko i uvo, kao i grčevi u listovima. Na mestu bola, biljka deluje do tri santimetra pod kožom. Inače, nezamenljiva je i kod obolenja prostate, jetre, hemoroida i hroničnih dijareja, a iskustva u lečenju pokazuju da brzo vraća snagu posle bolesti.
ČAJ ZA JETRU
Za jetru i druge obolele organe pravi se čaj od lisičnjaka, tako što se ravna kašičica ove biljke prelije sa 250 ml vrele vode. Ne kuva se, već samo kratko ostavi da odstoji.
Sadržaj se procedi, a čaj pije jednom dnevno, ujutru na prazan želudac, gutljaj po gutljaj. Najbolje 30 minuta pre doručka. Ako je u pitanju ciroza jetre i druga teža obolenja ovog organa, piju se dve šolje čaja dnevno.
