Misofonija koja znači “mržnja prema zvukovima“, je nedavno otkriveno stanje zbog kojeg, osobe koje pate od njega, reaguju na zvuk stresom, ljutnjom, iritacijom ili, u ekstremnim slučajevima, nasiljem.
Ne radi se o manjoj iritaciji: oni koji boluju od misofonije navode da je osećaj kao da vas je neko šutnuo u stomak, ili kao da vas je izujedao roj pčela.
Ako je sve ovo u ublaženoj meri, onda niste pacijent.
Meredit Rosol, dvadesetpetogodišnjoj učiteljici je dijagnostifikovana misofonija pre dve godine, nakon što je godinama bila osetljiva na zvuke.
“Decenijama nisam mogla da jedem sa roditeljima za istim stolom, bar ne bez čepova za uši. Neprijatan je osećaj, vaši mišići su napeti, na ivici nerava ste, vaše srce brže lupa i osećate jaku potrebu da pobegnete“, kaže Rosolova.
Grupa psihijatra iz Holandije su 2013. godine izneli nekoliko dijagnostičkih kriterijuma i naveli da se misofonija moće klasifikovati kao psihijatrijski poremećaj.
Studija Nortvestern Univerziteta navodi da su oni koji su preosetljivi na zvuk obično kreativniji.
“Obično počinje oko 13 ili 14 godna, kada se javljaju i ostali psihijatrijski poremećaji. Javlja se u porodicama, pa je verovatno u pitanju genetika. To je stanje u kojem se pravi veza između neutralnog zvuka i neprijatnih emocija“, rekao je Arjan Šroder sa Akademijskom medicinskog centra u Amsterdamu.
On dodaje da se radi o uslovljenom procesu: ako se nalazite u problematičnoj situaciji, i ako se to ponavlja, a vi počinjete da ih izbegavate, stanje postaje sve gore.
NHS savetuje da ako imate malu netoleranciju na zvuke, posetite lekara.
Stručnjaci će pregledati vaše ušu, nos i grlo, i sprovesti testove koji će pokazati koji nivo zvuka izaziva stres.
Zajednički tretmani kreću se oko terapija, tehnika opuštanja i savetovanja.
