S obzirom na to da je ishrana usko povezana sa našim zdravljem ona tako utiče i na nivo holesterola u krvi kod svih osoba. Gojaznost, kao još jedan problem današnjice povećava nivo holesterola, a nastaje unošenjm pogrešnih namirnica, kao i smanjenom fizičkom aktivnošću. Unošenje nezdravih i masnih namirnica, povećava šanse za visoki krvni pritisak, nastanak kardiovaskularnih problema, ali drugih zdravstvenih tegoba, kao što je povišen holesterol.

Brza hrana
Pixabay.com

Načini za smanjenje holesterola

Iz tog razloga važno je napomenuti činjenicu da menjanjem načina i režima ishrane, mnoge bolesti se mogu prevenirati i lečiti, pa tako i visok nivo lošeg holesterola.

Pored toga, porodični faktori i nasleđe ne mogu se promeniti, već se samo ispravnim režimom ishrane mogu smanjiti potencijalni rizici.

Uz navedeno, povišen holesterol se može tretirati i smanjiti prestankom konzumiranja cigareta i alkohola kao i redovnim upražnjavanjem fizičke aktivnosti, u skladu sa godinama starosti i ostalim fizičkim mogućnostima. Redovna fizička aktivnost kao što su šetnja, biciklizam, trčanje, planinarenje, smanjiće rizike i od visokog krvnog pritiska, dok će prestanakk pušenja smanjiti rizike i od srčanog infarkta i drugih bolesti srca.

Isto tako, visok holesterol može se lečiti i medikamentozno ukoliko to lekar napiše. Za smanjenje holesterola, obično se pripisuju statini. Za razliku od prirodnog lečenja, ovi lekovi imaju nuspujave, koji mogu dodatno uticati na zdravlje bubrega i jetre.

Vrste holesterola

LDL odnosno lipoproteini male gustine i HDL odnsno lipoproteini visoke gustine određuju vrstu hlesterola u krvi čoveka. LDL poznat je kao loš holesterol, dok je HDL poznat kao dobar holesterol. Ukoliko je LDL u većim vrednostim od HDL holestreola tada se govori o povišenim vrednostima lošeg holesterola u krvi i potrebno je preduzeti navedene korake kako bi se njegove vrednosti vratile u okviru referentnih vrednosti.

Regulisanje holesterola ishranom

Kao što smo naveli, povećan unos masti dovodi do povećanog lošeg holesterola. Postoje dobre i loše masti. Loše su zasićene masti i one svakako povećavaju loš holesterol. To su uglavnom punomasni mlečni proizvodi, crveno meso, ulje itd.

Isto tako, trans masti se nalaze u brzoj hrani, konzervisanoj i prerađenoj hrani, pohovanim i prženim namirnicama. Ove masti ne samo da povećavaju loš, već i smanjuju dobar holesterol.

Za razliku od navedenih, za smanjenje holesterola potrebno je koristiti nezasićene masti, bilo polinezasićene ili mononezasićene masti. One se obično nalaze u uljima od šargarepe, maslina, konoplje, susama, soje i slično.

zdrava hrana
pixabay.com

Zdrave masti poznatije kao Omega-3-masti najčešće se nalaze u mediternaskoj ishrani, odnosno ribi (lososu, skuši itd). Takođe, nezasićene masti nalaze se i u orašastim plodovima kao što su badem i orasi, ali i bundevinim i suncokretovim semenkama.

Pored navedenih masti, u ishranu je potrebno uključiti i biljne namirnice, kao što su povrće i voće, i voditi računa da se ovakav unos biljnih vlakana što više uveća. Pored voća i povrća, zdrava vlakna se nalaze i u pahuljicama, ovasu, raži i mekinjama.

Na kraju, važno je napomenuti da ukoliko vam je ustanovljena povišena vrednost lošeg holesterola u krvi, potrebno je da se posavetujete sa lekarom u vezi celokupnog režima ishrane, kako bi on ustanovio koje će namirnice najbolje doprineti vašem zdravlju i bržem oporavku u skladu sa trenutnim stanjem vašeg organizma.