Marija Gnjatović je gostujući u Beogradskoj hronici izjavila da je po poslednjim istraživanju rađenom krajem oktobra procenat kolektivnog imuniteta je bio 20,7.
“Usledio je posle toga i poslednji pik u kome je dosta ljudi bilo zaraženo. Sada je taj broj i veći, smatramo da je negde od 25 do 30 procenata na osnovu analize ljudi koji dođu da rade na lični zahtev da rade ovu vrstu testiranja, analize različitih radnih organizacija. Ovo je dinamičan proces, neko dobije, a neko izgubi antitela”, kaže Gnjatovićeva.
Navodi da su mogli da primete da kod ljudi kod kojih antitela traju nije dolazilo do reinfekcije, da je do toga dolazilo kod veoma malog broja ljudi i to u slučaju kada nestanu antitela.
“Oko deset procenata ljudi ima malo slabiji odgovor na infekciju. Stvori se manje antitela, nakon dva ili tri meseca antitela budu ispod merljive zone ili ih uopšte nema”, napominje Gnjatovićeva.
Postoji, navodi, značajna veza između težine kliničke slike i antitela.
“Teža klinička slika dovodi do stvaranja veće količine antitela. Pretpostalja se da je reč o infekcijama većom dozom virusa. Ima slučajeva da je neko razvio lakšu kliničku sliku ili asimptomatskim slučajeva sa visokim vrednostima antitela, ali to su izuzeci. Pitanje je kakav će biti odgovor na vakcinu. Vakcina će pomoći da klinička slika bude blaža da se ne razvije teži oblik bolestia, ali naravno da nije isključeno da ne može da dođe do zaražavanja i do nekih drugih simptoma. Tako je i sa drugim vakcinama”, napominje Gnjatovićeva.
Važno da primaoci vakcina budu zdravi
Ne postoje dokazi, napominje, da neko ko je vakcinisan ne može da prenese virus. Potrebno je vreme da se sve to ispita.
Važno je, kaže, da primaoci vakcina budu zdravi, kao i za sve druge vakcine.
“Sve vakcine koje prođu testiaranje ALIMS-a i odobrene su proverene, rađena su i neka dodatna ispitivanja, pa nema mnogo smisla pitati odakle dolazi”, navodi Gnjatovićeva.
Kaže da na zvaničnim stranicama kompanija koje su proizvele vakcinu piše koliko su efikasne, koje grupe pacijenata su uključene u treću fazu ispitivanja i to treba pratiti.
“Ja sam primila ‘sputnjik’ jer imam ozbiljne alergijske reakcije na neke vrste lekova i zato sam izbegla ‘Fajzer‘, za koji je poznato da bi trebalo da se izbegava u slučaju istorije alergijskih pojava. I to je jedini razlog”, napominje Gnjatovićeva.
Sredstva za razvoj vakcina nisu bila ograničena
Na pitanje da li troprocenti hidrogen može da spreči koronavirus, napominje da konzumiranje hidrogena može da bude vrlo opasno.
“Mislim da je opasno to na svoju ruku upotrebljavati”, kaže Gnjatovićeva.
Navodi da tehnologija koje se primenjuju za razvoj vakcine se rade godinama.
“Sada sredstva nisu bila ograničena za razvoj. Faktor da nisu ograničena sredstva je vrlo važan. Izmađu razliitih faza postoje vreme za dobijanje grantova. Tehnologija na kojoj se godinama radi ili postoji od ranije samo je sada primenjena na ovu vrstu virusa. Samo je ubrzano jer je postojao zajednički interes da se dođe do rezultata”, zaključila je Gnjatovićeva.
